ИНФО:

  • Др. Ивана Рибара 115/б
  • 11070 Београд,Србија
  • 063/234-814 ; 063/384-020
  • info@cirilica-beograd.org
cirilica-logo

ne odrecimo se najsrpskijeg

Захтев за разматрање Члана 26. Статута АП Војводине

ПРЕДСЕДНИКУ СКУПШТИНЕ И ОДБОРУ ЗА УСТАВНА ПИТАЊА


Предмет: захтев за разматрање Члана 26. Статута АП Војводине у поступку давања сагласности Народне скупштине, захтев за оцену његове усклађености са Уставом Републике Србије и предлог да се не да претходна сагланост на Статут АП Војводине

Поштовани,

Удружење за заштиту ћирилице српског језика “Ћирилица” основано је на Оснивачкој скупштини одржаној 15. 02. 2001. а регистровано у складу с члановима 6. и 10. Закона о удруживању грађана у удружења, друштвене организације и политичке организације које се оснивају на територији СФРЈ (Службени лист СФРЈ бр. 42/90, 24/94, 28/96 и 73/2000).

Ради спровођења „Националне стратегије за враћање ћирилице Србима и српском језику“ подносимо Вам овај захтев за разматрање Члана 26. Статута АП Војводине у поступку давања сагласности Народне скупштине и захтев за оцену његове усклађености с Уставом Републике Србије.

На ванредној седници Скупштине Удружења за заштиту ћирилице српског језика “Ћирилица” која је одржана у петак 26. септембра 2008. у Матици српској у Новом Саду обављена је јавна расправа чланова “Ћирилице” о Члану 26. Нацрта статута АП Војводине (службени језици и писма).

По обављеној јавној расправи а полазећи од тога да су службени језик и писмо један од елемената суверенитета и интегритета сваке државе, Скупштина “Ћирилице” донела је одлуку да упути Скупштини АП Војводине предлог да се из Члана 26. Нацрта статута АП Војводине, брише став 2 који гласи: „Примена латиничног писма српског језика уредиће се покрајинском скупштинском одлуком јер је супротан Члану 10. ставу 1. Устава Републике Србије“. Ова одлука је с још четири одлуке с ванредне седнице Скупштине „Ћирилице“ 29. 09. 2008. године и достављена Скупштини АП Војводине.

Сигурни смо да би сваком српском ђаку основцу – кад би прочитао Члан 10. став 1. Устава Ребулике Србије (који гласи „У Републици Србији у службеној употреби су српски језик и ћириличко писмо.“) – било јасно које је службено писмо српског језика. Исто би било јасно и свим неписменим Србима кад би им наведени члан Устава Ребулике Србије неко на српском језику прочитао.

Међутим, Срби чланови владајуће коалиције у АП Војводини, безобзирно су се оглушили о наше аргументе и потписали су Предлог Статута АП Војводине у коме у Члану 26. ставу 2. супротно Уставу Републике Србије захтевају службену употребу хрватске (Гајеве) латинице. Овај чин самопонижавања српских посланика у АПВ остаће забележен у српској историји и будућим генерацијама Срба још више ће показати достојанство Срба у време славног Војводства Србије и Тамишког Баната, које је у Хабсбуршкој монархији обухватало и територију данашње Бачке и Баната, а који су се изборили да тада у службеној употреби буду српски језик и ћириличко писмо.

Чланом 26. ставом 2. Предлога статута АП Војводине који гласи „Примена латиничког писма српског језика у органима и организацијама АП Војводине уредиће се покрајинском скупштинском одлуком у складу са законом“ сепаратише се државна администрација тако да би они државни службеници северно од плавог Дунава, у АП Војводини „саставном делу јединственог културног, цивилизацијског, економског и географског простора Средње Европе“ у службеној употреби користили „латиничко писмо српског језика“ а Дунав би био „жута линија“ која их раздваја од државних службеника на осталој територији Србије (неког другог, изгледа мисле, „бизантијског“ културног, цивилизацијског, економског и географског простора) који би користили српски језик и ћириличко писмо.

У доба комунистичке диктатуре Јосипа Броза комунистички посланици би Уставе какве им диктатор поднесе једногласно усвајали, али би касније све законе и подзаконске акте доносили у складу с тим уставима. Данас, владајућа коалиције у АП Војводини – сматрајући да је њена политичка воља за сепарацију државних службеника у решавању питања службене употребе српског језика и писма јача од Члана 10. става 1. Устава Републике Србије донетог на референдуму спроведеном по најстрожим стандардима уставног права – изгласала је Предлог Статута АПВ с Чланом 26. ставом 2. супротним Уставу Републике Србије.

Сигурни смо да оцена Секретаријата за прописе АП Војводине да је Предлог статута АП Војводине па и Члан 26. став 2. у сагласности с Уставом Републике Србије не може имати већу правну снагу од оцене Уставног суда Србије која ће, сигурни смо, бити сасвим супротна.

Из наведених разлога подносимо Вам и предлог да Скупштина Србије не дâ претходну сагланост на Статут АП Војводине.

На основу Устава Србије законодавна и извршна власт имају обавезу да штите суверенитет и интегритет државе па и у делу службене употребе српског језика и ћириличког писма на својој територији и, с друге стране, да у међународним односима обезбеде Србима у другим државама употребу српског језика и ћириличког писма у складу с међународним правом.

Историјска је истина да је латиница у српску културу тако масовно дошла од Хрвата током заједничког живљења у истој држави у периоду југословенства и комунизма. Нисмо у овом времену у целини сагледали њен деструктивни, могло би се рећи разарајући, утицај на духовност и културу српског народа.

Надамо се да Срби посланици у Скупштини Србије знају да прочитају и правно протумаче Члан 10. став 1. Устава Ребулике Србије, да им је јасно да је ћирилица једино српско писмо у хиљадугодишњој историји писмености и да је њихова обавеза да после педесет година комунистичке диктатуре ћирилицу врате српском језику и српском народу, а не да прећутно подржавају пројекат за коначно „полатинчење Срба и Србије“ започет у време диктатуре „највећег сина наших народа и народности“. Такође се надамо да схватају и своју одговорност према Србима у другим државама чије су право на употребу своје ћирилице дужни да штите.

Надамо се и да ће Срби посланици из владајуће коалиције схватити грешку њихових колега у Скупштини АП Војводине, да ће схватити да је увођење некаквог „латиничног писма српског језика“ супротно Уставу Републике Србије, да то значи сепарацију државних службеника у решавању питања службене употребе српског језика и писма и разбијање јединства српске културе и да ће тражити да се брише Члан 26. став 2. Предлога Статута АПВ.

Стога очекујемо да ће Срби посланици у Скупштини Србије из наведених разлога одбити да дају претходну сагланост на Статут АП Војводине.

С надом да ће се у Србији поштовати Устав и уставно-правни поредак очекујемо да ће се ускоро српска ћирилица потпуно примењивати у службеној и јавној употреби а одмах потом да ће се укинути и „двоазбучје“ у српском језику и правопису наметнуто после 1945. године у периоду комунистичке диктатуре.

Прилози:

1) Образложење

2) „Национална стратегија за враћање ћирилице Србима и српском језику“

3) План активности Удружења „Ћирилица“ после доношења новог Устава Републике Србије

4) Одлуке с ванредне седнице Скупштине “Ћирилице” која је одржана у петак 26. септембра 2008.

Председник Извршног одбора „Ћирилице“

Драгољуб Збиљић

ОБРАЗЛОЖЕЊЕ

Захтева за разматрање Члана 26. Статута АП Војводине у поступку давања сагласности Народне скупштине, захтевa за оцену његове усклађености са Уставом Републике Србије и предлогa да се не да претходна сагланост

на Статут АП Војводине

Члан 26. став 2. Предлога статута АП Војводине који гласи „Примена латиничког писма српског језика у органима и организацијама АП Војводине уредиће се покрајинском скупштинском одлуком у складу са законом супротан је Члану 10. ставу 1. Устава Ребулике Србије који гласи „У Републици Србији у службеној употреби су српски језик и ћириличко писмо“, што сматрамо довољним разлогом да Скупштина Србије не дâ претходну сагланост на Предлог Статута АП Војводине.

Од оснивања до данас Удружење „Ћирилица“ је улагало огромне напоре за спасавање српског писма од потпуног нестајања. Активности су усмераване у више праваца. „Ћирилица“ је деловала према представницима власти, затим према јавности (преко средстава јавног обавештавања и путем организовања разних скупова, културних похода за ћирилицу), припремала је стручне материјале, проспекте, водила кореспонденцију ради обезбеђивања утицаја на државне службе, државнике, политичаре, стручњаке, бавила се издавачком делатношћу, организовала научностручне скупове.

Управа и чланови „Ћирилице“ објавили су на стотине и сторине чланака у штампи, учествовали су у више телевизијских и радио-емисија.

Од 12. фебруара 2005. саставни део Удружења је Одбор за службену и јавну употребу српске ћирилице.

На 4. редовној годишњој седници Скупштине Удружења "Ћирилица", одржаној 12. фебруара 2005, усвојена је „Национална стратегија за враћање ћирилице Србима и српском језику“ и задужени Извршни одбор, Одбор за службену и јавну употребу српске ћирилице и сви чланови „Ћирилице“ да се у свом будућем раду залажу за остварење свих циљева и задатака наведених у том документу. Овај наш докуменат дајемо у прилогу и он чини саставни део овог Образложења.

Коначно вољом народа исказаном на референдуму крајем 2006. донет је нови Устав Србије којим је укинуто погубно „двоазбучје“ у српском језику наметнуто Србима у време комунистичке диктатуре. После више од пола века потискивања ћирилица је поново једино српско писмо – како је утврђено у члану 10. новог Устава Србије.

Из наведеног разлога проглашњење новог Устава Србије 8. новембра 2006. године сматрамо за најважнији дан за „Ћирилицу“ од њеног оснивања а сигурни смо и један од најважнијих дана у новијој историји српског језика и писма.

Овај дан представља прави почетак раскида с комунистичком прошлошћу и ослобођење ћирилице од окупације хрватске латинице.

Сматрамо да су за то заслужни сви они који су претходних неколико година водили велику битку у јавности за васкрс српске ћирилице а међу њима је и Удружење „Ћирилица“.

Удружење "Ћирилица" одржало је ванредну седницу Скупштине 30. јуна 2007. године на којој је усвојен План активности Удружења „Ћирилица“ после доношења новог Устава Републике Србије и за његову реализацију задужени су Извршни одбор и Одбор за службену и јавну употребу српске ћирилице. И овај наш докуменат дајемо у прилогу и он чини саставни део овог Образложење.

Стратешки је српски национални интерес што хитније враћање свом ћириличком једноазбучју у српском језику пре уласка у Европску унију где ћемо представљати тек 2-3% становништва. Ако се што пре не вратимо своме писму, ући ћемо у породицу европских народа с позајмљеним или узурпираним (присвојеним) латиничким саставом који су Хрвати 1992. године заштитили региструјући га у међународним институцијама с хрватским језиком, због чега се од тада све што се објави на српском језику с хрватским писмом књижи као хрватска културна баштина.

Сматрамо да наведена уставна одредба представља почетак повратка ћирилице међу Србе и тиме поновно успостављање прекинуте стожерне вертикале српског духовног, културног и историјског идентитета.

Такође сматрамо да она пружа Србији као матичној држави свеукупног српског народа могућност стварања једне духовне хоризонталне равни – „ћириличног простора“ који би се простирао и на подручја суседних држава у којима у значајном броју живе Срби. На тај начин јасно би се разграничио српски културни простор у односу на хрватски и политичком вољом великих сила новоуспостављени бошњачки.

Убрзани развој информационих технологија омогућава да се ћириличко писмо у складу с Чланом 10. новог Устава примени као српски језички стандард приликом спровођење Стратегије развоја информационог друштва у Републици Србији (Службени Гласник Републике Србије 87/2006), што би подразумевало „локализацију Винодуса“ и других софтвера на ћирилици, стандардизовање ћириличких фонтова, стандардизовање ћириличко-енглеске тастатуре за рачунаре и друго...

Савет Европе и остале Европске институције прихватиле су разноликост језика и писама народа Европе па је тако Бугарска по уласку у ЕУ остварила право да у тим институцијама користи своју ћирилицу, које право одраније има и Грчка.

Сматрамо да Скупштина Србије има обавезу да од Владе Србије захтева да изради и спроведе једну државну стратегију за враћање ћирилице Србима и српском језику. То је и уставна обавеза која проистиче из Члана 10. став 1. Устава Републике Србије. Циљеви те стратегије били би потпуна примена ћирилице у службеној и јавној употреби и укидање погубног двоазбучја у српском језику и правопису наметнутог после 1945. године у периоду комунистичке диктатуре. Наведена стратегија морала би садржати мере за спровођење циљева, средства потребна за њено спровођење а морале би се што пре прописати и кудикамо строже санкције за случајеве неспровођења или кршења предвиђених мера.

Председник Извршног одбора „ЋИРИЛИЦЕ“

Драгољуб Збиљић

 
  

"Ћирилица" разно



 


Српски лингвисти

Српски лингвисти својим ћутањем су допринели да се нестајање ћирилице из јавног живота погрешно тумачи као слободна воља грађана.

Члан 10 Устава Србије

У Републици Србији у службеној употреби су српски језик и ћирилично писмо.
Службена употреба других језика и писама уређује се законом на основу Устава.

Један језик -
једно писмо

Суноврат ћирилице почиње двоазбучјем, а одговор:

Правило које влада у целој Европи: Један језик - једно писмо

Контакт

За све акције, идеје и предлоге које имате
у циљу да се прошири фронт одбране Ћирилице,
контактирајте нас кликом на КОНТАКТ
xml_get_current_column_number() = 10
xml_get_current_byte_index() = 1176