У ДРЖАВИ СРБИЈИ МАСОВНО СЕ КРШИ
УСТАВНО ПРАВО СРБА НА ЋИРИЛИЦУ
Влада Републике Србије не показује намеру да спроведе Устав и закон у назначеном смислу, него ради супротно давањем у скупштинску процедуру Предлога закона о службеној употреби језика и писма по којем српски језик има два писма. Таквим наметањем српском народу још једног туђег писма (хрватског из непостојећег тзв. српскохрватског језика ) Влада крши Устав и подржава то исто (неуставно) решење у Предлогу статута АП Војводине, а што води коначној замени српске ћирилице хрватском верзијом латинице у српском језику.
Очигледно је из преамбуле Статута АП Војводине да се губи српски
карактер те северне српске покрајине, а што је у сагласности с политиком из времена Марије Терезије и Независне државе Хрватске када је ћирилица забрањивана, осим у СПЦ, уз јавно образложење да би се ујединиле културе Срема, Бачке, Баната, Славоније и Хрватске. Чак је Светозар Милетић робијао због залагања за српски национални интерес, али је успео да сузбије поплаву латинице у тим областима у туђој царевини. Данас се у Србији српском народу намеће туђе писмо, и то уз учешће саме државе.
Нарочито забрињава чињеница да није било никакве реакције на поклон Новог Сада полицији у виду униформи на којима је латиницом исписано име
тог града, иако се ради о клици цепања полиције и по писму и по територији.
Скреће се пажња јавности да се небрига за све што је српско нарочито огледа у чињеници да српски лингвисти одуговлаче објављивање усклађивања Правописа српског језика из 1993..г. – којим су увели и хрватску латиницу први пит у српски језик у српској историји – са Уставом Републике Србије, у којем је записана воља српског народа Србије, исказана на референдуму, да он има једно своје писмо ћирилицу, сагласно с праксом у целој Европи и свем престижном свету.
Исто тако даје се на знање српском народу да он, по налогу САНУ, плаћа израду Речника српскохрватског, а не српског језика, у коме су много више коришћена дела хрватских него српских књижевника. Тиме Академија покушава да правда задржавање хрватске латинице у српском језику, а када дође повољно време, могуће је, и давање српском језику хрватског имена.
Позивамо Владу Републике Србије да не плаћа израду правописа и не дозволи његову примену у просвети ако у њему питање писма није усаглашено са уставним решењем, што значи без икаквог помињања латинице која по Уставу не постоји у оквиру српског језика.
Такође позивамо Владу да хитно престане да плаћа пројекте САНУ, који су противни националном интересу српског народа, а нарочито израду споменутог Речника српскохравтског језика.
Нови Сад, 15.11.2009.
Удружење „ЋИРИЛИЦА“, Нови Сад
Удружење „ЋИРИЛИЦА БЕОГРАД “, Београд
Коментари |
|