СТАТУТ
Удружења грађана
„ЋИРИЛИЦА“
На основу Закона о удруживању грађана у удружења, друштвене организације и политичке организације које се оснивају за територију СФРЈ (Службени лист СФРЈ бр. 42/90) у циљу реализације својих програмских опредељења на својој Оснивачкој скупштини, одржаној .15.06.2009..године,
усвојен је
СТАТУТ
УДРУЖЕЊА ГРАЂАНА
„ЋИРИЛИЦА“
Члан 1.
Удружење грађана „Ћирилица“ (у даљем тексту: „Ћирилица“) јесте невладино, неполитичко и нестраначко удружење грађана.
„Ћирилица“ делује на територији Србије.
„Ћирилица“ делује на принципу добровољности залажући се за реализацију културних, просветитељских, научних пројеката у циљу остваривања основног циљас удружења.
Члан 2.
Назив удружења грађана је: УДРУЖЕЊЕ ГРАЂАНА „ЋИРИЛИЦА“ (У даљем тексту „Ћирилица“)„Ћирилица“ је правно лице са свим правима, обавезама и одговорностима правног лица у складу с важећим законима и овим Статутом.
Седиште „Ћирилице“ је у Београду, др Ивана Ивана Рибара 115 б.
Повереништва су основни организациони облици деловања који се као делови Удружења могу да се формирају у свим местима на територији деловања удружења. Управу повереништва чине председник повереништва и његов заменик , те петочлани извршни одбор са својим председником и трочланим надзорним одбор.
Један од задатака повереништва јесте и пријем нових чланова, који се одвија посредством и других повереништва преко Управе „Ћирилице“. Придобијање нових чланова један је од задатака свих чланова „Ћирилице“.
Својом одлуком председник „Ћирилице“ поставља повереника, односно истовремено и председника Извршног одбора повереништва који, онда, организује састав управе повереништва према условима рада у свом месту и према Упутству за организацију рада повереништва. Управа „Ћирилице“ има неотуђиво право једино у постављању повереника. Све остало у делокругу је права повереништва у оквиру одредаба овог Статута.
Повереник организује пријем нових чланова, прикупљање чланарине и добровољних прилога, а попуњене приступнице, чланарину и прилоге доставља Управи „Ћирилице“ према Упутству за организацију рада повереништава.
Право на трошкове повереништва регулисано је према важећем Трошковнику „Ћирилице“.
„Ћирилица“ има свој печат који је округлог облика, промера 3 цм, исписан на српском језику, ћириличним писмом. Текст на печату по обиму гласи: УДРУЖЕЊЕ ГРАЂАНА- БЕОГРАД, а у средини печата је скраћени назив : „ЋИРИЛИЦА“. Печат повереништва има додатак: ПОВЕРЕНИШТВО ЗА (на пример: Пожаревац итд.)
Члан 3.
Полазећи од природног и уставног права човека да очува свој идентитет по свим законским основама и уставног права човека да очува своја етничка обележја, своју културну и духовну основу и баштину, те да на основу демократског карактера савременог друштвеног уређења, савременог српског друштва и његовог неотуђивог права на очување своје културе и свог писма и његовог неотуђивог права и обавеза сваког грађанина да се активно залаже и бори за очување човека као уваженог бића- „Ћирилица“ се оснива и делује ради остваривања следећих циљева и задатака:
• Залагање за враћање положаја ћирилице сагласно Уставу и законским решењима.
• Залагање за сталну демократску и упорну борбу за очување и службену и јавну употребу ћирилице српског језика, као јединог српског писма;
• Стално указивање свим државним органима, али и свима који не поштују Устав и закон о службеној употреби језика и писама, на раскорак уставних одредби и законских решења с оним што се дешава у пракси, у животу, на улици;
• Развијање љубави, посебно код деце корисника српског језика и ћирилице, према свом писму које је у основи српске културе, али и култура свих који користе српски језик;
• У остваривању својих циљевљ изадатака „Ћирилица“ ће окупљати Србе, али и све друге који јесу за поштовање Устава и закона о службеној употреби језика и писама, без обзира на њихова верска, политичка и остала уверења и на њихову личну страначку, и било какву расну особину ако уважавају код другога оно што траже да и други уважавају код њих.
Члан 4.
Пуноправни члан „Ћирилице“, а својим местом пребивалишта истовремено и дотичног повереништва, може постати свако ко прихвати Статут и Програм „Ћирилице“ и потпише приступницу.
Пуноправни почасни члан ћирилице може бити и неко са боравиштем изван Београда и места повереништва, али под условом да само чланови који су држављани Србије могу бити бирани у органе удружења.
Не може бити члан „Ћирилице“ лице које покаже склоност ка насилном методу рада и понашања, као ни ко својим понашањем и професионалним радом делује супротно одредбама Статута и Програма.
Члан 5.
Права члана „Ћирилице“ јесу:
• Да бира своје представнике у Скупштини „Ћирилице“, који у складу с прописаним правилима равноправно одлучују и бирају и могу бити бирани у друге органе „Ћирилице“
• Да активно и лично учествује у раду и активностима „Ћирилице“;
• Да даје предлоге, иницијативе и мишљења о раду и активностима „Ћирилице“ и њеним актима;
• Да буде информисан о раду „Ћирилице“;
• Да у оквиру својих компетенција, по добијеним овлашћењима, спроводи акције, које нису у супротности са Статутом и Програмом „Ћирилице“.
Члан 6.
Дужности и обавезе члана „Ћирилице“ јесу:
• Да се придржава Статута и Програма „Ћирилице“, да се активно залаже и лично ангажује у остваривању циљева и задатака „Ћирилице“;
• Да чува углед „Ћирилице“ и свој лични углед као њеног члана;
• Да обавештава органе „Ћирилице“ о својим активностима у вези са заједничким послом у оквиру „Ћирилице“;
• Да плаћа редовно чланарину;
Члан 7.
Чланство у „Ћирилици“ престаје:
• Добровољном иступањем;
• Искључењем због неизвршавања обавеза и задатака у складу с одговарајућим актом „Ћирилице“;
• Због неплаћања чланарине;
• Из других разлога који имају битнији значај за статус члана „Ћирилице“.
Члан 8.
Члана „Ћирилице“ искључује њена Скупштина или повереништво простом већином присутних чланова уз обавезан претходни договор с Извршним одбором Удружења:
• Ако не испуњава дужности према правилима „Ћирилице“, уноси страначке искључивости у рaду „Ћирилице“, крши дисциплину и квари углед „Ћирилице“ (и на тај начин што самостално за штампу изјављује без консултације оно што битно одступа од струке и коси се с нормама културног понашања и сл.);
• Ако упркос опомени не плаћа чланарину;
• Одлуку о искључењу члана доноси Извршни одбор „Ћирилице". Искључени члан има право жалбе Скупштини у року од 15 дана пријема одлуке о искључењу.
Члан 9.
Скупштина је највише тело „Ћирилице“, а органи скупштине су Извршни одбор и Надзорни одбор.
Скупштина и извршни одбор могу организовати разне комисије, а њихово деловање утврђују се Пословником.
Члан 10.
Административно-техничке послове обавља секретар (који се у „Ћирилици“ зове нашом старом речју ДЕЛОВОДИТЕЉ) „Ћирилице“, који може бити и у другим телима „Ћирилице“, а који рад може обављати и професионално, према одлуци председника „Ћирилице“.
Члан 11.
Мандат делегата Скупштине и свих чланова и тела „Ћирилице“ износи 4(четири) године.
Члан 12.
Скупштину „Ћирилице“ чине сви чланови.
Извршни одбор „Ћирилице“ има 7 чланова,5 чланова који се бирају и председник и потпредседник Удружења по функцији.
Надзорни одбор чине 3 члана.
Члан 13.
Чланове у Скупштини „Ћирилице“ бирају пуноправни чланови „Ћирилице“.
Скупштина „Ћирилице“ одлучује о следећим питањима:
• Доноси Пословник о раду;
• Доноси Статут, Програм и друга акта, као и измене и допуне Статута;
• Бира председника и потпредседника Скупштине, председника и потпредседника удружења , председника и подпредседника Извршног одбора, чланове Извршног одбора и председника и чланове Надзорног одбора;
• Усваја програм рада, Финансијски план и извештаје о раду и финансијском пословању за текућу годину;
• Одлучује и о другим питањима у складу са Статутом и Програмом „Ћирилице“, а по предлогу Извршног одбора;
• Одлучује о приступању међународним организацијама;
• Одлучује о приступању савезима или другим облицима удружења;
• Одлучује по жалби искљученог члана у другом степену;
• Одлучује о престанку рада и расподели имовине у том случају.
Скупштина одлучује гласањем, простом већином присутних чланова, под условом да седници присуствује најмање 50% + 1 члан Скупштине, на начин који сама одреди, а у складу са својим Пословником.
Скупштина се састаје најмање једном годишње. Скупштину сазива председник Скупштине „Ћирилице“ на предлог Извршног одбора. Скупштина се обавезно сазива и на захтев најмање две трећине чланова Скупштине.
Радом Скупштине руководи председник Скупштине, а помаже му деловодитељ.
Приликом избора чланова за сазив нове Скупштине остаје најмање једна трећина из старог сазива, а остале чланове предлаже председник Извршног одбора из реда повереника или других активних чланова „Ћирилице“.
Члан 14.
Председник удружења представља и заступа „Ћирилицу“.
Председник „Ћирилице“ именује лице за контакте са јавношћу.
Председник „Ћирилице“ активно учествује у раду свих органа Скупштине.
Права и обавезе у одсуству председника удружења преузима потпредседник удружења.
Члан 15.
Извршни одбор Скупштине „Ћирилице“ (даљем тексту: Извршни одбор) извршни је орган Скупштине.
Члан 16.
Председник Извршног одбора организује и спроводи план активности удружења и непосредно је одговоран председнику удружења. Сва права и обавезе у одсуству председника Извршног одбора преузима и обавља потпредседник Извршног одбора „Ћирилице“.
Члан 17.
Извршним одбором „Ћирилице“ непосредно руководи његов председник у складу са Статутом, Програмом и одлукама Скупштине „Ћирилице“, а њему је непосредно надређен председник удружења. Извршни одбор припрема и предлаже следеће :
• План и Програм рада;
* Финансијски план;
* Материјал за скупштине
• Стална и привремена тела „Ћирилице“ и бира чланове њихове, осим оних које бира Скупштина;
• Предлог Скупштини о пријему у чланство и престанку чланства;
• Висину чланарине;
• Чланство у другим организацијама и представнике „Ћирице“ у њима;
• Акције из Годишњег плана „Ћирилице“;
• Планове „Ћирилице“ за наредну годину и извештаје о остваривању планова за претходну годину;
• Начин финансирања и о обављању делатности „Ћирилице“ ради стицања средстава за плаћање активности које су скопчане с материјалним трошковима;
* Бави се и другим задацима које добије од председника „Ћирилице“
Члан 18.
Удружење „Ћирилица“ је усвојило следећу платформу на којој ће базирати своје активности, односно план и програм :
• „Ћирилица“ полази од става великог ауторитета професора права академика Радомира Лукића да питање коришћења писма у Србији није стручно и научно, него политичко и државно питање националне културе од највишег значаја , па је као такво и решено изјашњавањем народа на рефердуму приликом доношења важећег Устава, у том смислу да је ћирилица једино писмо у службеној употреби.
• „Ћирилица“ је такође прихватила стручно тумачење лингвисте Драгољуба Збиљића, који се једини из своје струке одважио да разоткрије лажно српско богатство двоазбучја и укаже на његово погубно деловање на штету српског националног интереса. Други лингвисти се нису смели осврнути ни на једну његову књигу, и управо зато што су кроз њих Срби позвани да се призову памети, све су прошле без иједног приказа у свим (не)српским медијима.
• Пошто је на делу огромна разлика између Уставом и законом прокламованог положаја ћирилице и њеног положаја у реалном животу, основни задатак удружења „Ћирилица“ је да стално упознаје народ са узроцима оваквог стања , јер настављање латинизације Србије и после пада комунистичког режима било је могуће обмањивањем народа да је то његова истинска потреба, и скривањем од народа да је окупацији Србије латиницом претходило насиље спроведено
над ћирилицом.
• Основна чињеница коју ће удружење предочавати народу је да до ове опште латинизације Србије није дошло из реалне народне потребе, него вођењем политике од стране ненародне власти сталног рашћириличавања у смислу расрбљавања српског народа ;
• Удружење ће предочавати народу и следеће чињенице :
- Да је ћирилица миленијско српско писмо;
- Да је прогон ћирилице започео и пре него што су је прихватили Срби, и то од стране католичке цркве одмах по великом расколу 1054.г., када је ћирилица проглашена ђаволовим изумом, а Методије јеретиком;
- Да је касније Србима забрањивана од стране Марије Терезије и њених насленика, од стране Хитлера и Павелића, али да је највећи прогон доживела од српских комуниста и њихових наследника прерушених после пада комунистичког режима у демократе и космополите;
- Да су српски комунисти избацили ћирилицу из ЈНА, милиције и целокупне државне управе, да су забранили производњу у бившој Југославији ћириличних писаћих машина, осим за македонску ћирилицу.
- Да су сматрани народним непријатељима усамљени појединци који су
наставили са коришћењем ћирилице, или су нешто рекли у њену
заштиту.
- Да су српски лингвисти на Новосадском књижевном договору 1954.г. уз преименовање српског језика у српскохрватски имали намеру да се одмах избаци из употребе српска ћирилица као доказ безрезервне оданости југословенству и братству и јединству, али су их у томе омели академик
Александар Белић и професор Михаило Стевановић.
- Да је прва уставна заштита ћирилице из 1990.г. настала искључивом заслугом професора права академика Радомора Лукића, а заслуга лингвиста је негативна и то у томе што је у истом Уставу за службени језик именован српскохрватски језик , иако су Хрвати још од 1968.свој језик звали само хрватским.
- Да српски лингвисти своје недело латинизације Србије правдају лажним српским богатством двоазбучја, чак и када је ћирилице у Војводини мање од 2%.
- Да ниједан други народ у Европи, а готово и уцелом свету, нема два писма у једном језику, па је лажно српско богатство двоазбучја смишљен начин да хрватска латиница у Србији замени српску ћирилицу.
- Да је пропаст ћирилице у Србији у двоазбучју сигурна из простог разлога што народ не зна да је над њоме извршенео насиље, па он простодушно овако реагује : „Вук је нама смислио и латиницу па ће нам она остати ако нестане ћирилице.“
- Вук није смислио ову хрватску латиницу па она ни по том основу не може бити српска
- Да је пре доласка на власт комуниста сваки српски сељак знао које је српско писмо, а да је тумачење професора лингвиста у вези тога уследило после увођења лажног богатства двоазбучја.
- Да српски лингвисти бојкотују и садашњи Устав Србије , јер неће да донесу нови правопис усклађен са тим Уставом, по којем су у службеној употреби српски језик и ћириличко писмо. Они се надају да би при садашњем односу политичких снага у Србији могло доћи до промене уставног положаја ћирилице тако да би се вратила равноправност писама какава је била у време Броза.
- Да српски лингвисти праве смутњу када кажу да се не могу одрећи становишта покојног колеге Митра Пешикана из садашњег правописа по којем српски језик има два стандардна писма, иако се народ на референдуму изјаснио за ово што пише у уставу : да Срби имају једно писмо – ћирилицу.
• „Ћирилица“ ће јавно прозивати САНУ све док речник српскохрватског језика на којем ради њен институт поново не добије српско име, јер макар и лажно оправдање за друго стандардно писмо у српском језику може постојати само уз српскохравтско име језика.
• Истовремено са демаскирањем улоге лингвиста у латинизацији Србије , „Ћирилица“ ће јавно прозивати државу да престане са кршењем Устава замењујући српску ћирилицу хрватском латиницом, уместо да она сама због тога кажњава друге, јер је очигледно да држава у садашњем односу политичких снага нема намеру да спроводи Устав у погледу писма.
• „Ћирилица“ ће се залагати за учествовање у јавној дебати у вези предлога новог Закона о службеној употреби језика и писма који је у скупштинској процедури.
• „Ћирилица“ ће јавно истицати да држава мора показати намеру да спроводи Устав у погледу писма пре свега тиме што ће приморати увознике да увозе рачунаре са ћириличком тастатуром и мобилне телефоне са могућношћу слања
ћириличких порука.
Имајући у виду чињеницу да су медији у функцији рашћириличавања Србије, „Ћирилица“ ће слати поруке јавности првенствено масовним штампањем плаката и памфлета, као и петицијама.
Члан 19.
Председник може својом одлуком на пословима административног, материјалног и финансијсог пословања ангажовати и професионалног радника на пословима техничког секретара „Ћирилице“ ако обезбеди кроз добротворство или на друге начине, у складу са Уставом и законима, материјална средства.
Члан 20.
Председник „Ћирилице“ заступа и представља исту пред јавношћу, другим организацијама и субјектима, као и пред државним органима.
Председник „Ћирилице“ активно учествује у раду свих органа Скупштине и свих радних тела „Ћирилице“ које образује Извршни одбор „Ћирилице“.
Председника „Ћирилице“ замењује његов заменик.
Члан 21.
Председник „Ћирилице“ закључује уговоре и склапа послове у име и у корист „Ћирилице“ у складу са својим овлашћењима а на основу одлука одговарајућих органа „Ћирилице“.
Председник „Ћирилице“ је налогодавац за све исплате које се врше из средстава „Ћирилице“ после прибављања мишљења одговарајућих тела, а изузетно одлучује сам, ако није могуће окупљање чланова тела (због брзине и сл.).
Потписник на депо-картонима у служби за платни промет појединачно може бити, поред председника, и његов заменик. За штетне одлуке председник одговара Скупштини „Ћирилице“, која може предузети мере из своје надлежности.
Члан 22.
Надзорни одбор је највиши надзорни орган Скупштине чији је задатак да надзире материјално и финансијско пословање „Ћирилице“.
Надзорни одбор има три члана, које бира Скупштина. Надзорни одбор има председника кога бира Скупштина, а који руководи радом Надзорног одбора и за свој рад одговра Скупштини.
Надзорни одбор контролише целокупне активности „Ћирилице“, а нарочито:
• Надгледа законитости рада и примену аката;
• Контролише целокупно материјално-финансијско пословање;
• Надзире употребу и коришћење свега што „Ћирилица“ поседује у материјалном смислу;
• Контролише организовање и вођење евиденције углањивања у „Ћирилицу“ и плаћање чланарине;
• Надзорни одбор на крају године писаним извештајем обавештава органе „Ћирилице“ и о предузетим мерама за отклањање недостатака у раду.
Надзорни одбор одржава седнице према потреби, а обавезно једанпут годишње.
Седнице Надзорног одбора сазива председник Одбора самоиницијативно и на захтев Извршног одбора.
О раду на седницама води се записник, а Одбор пуноважно одлучује већином гласова свих присутних чланова.
Надзорни одбор доноси Пословник о свом раду.
Члан 23.
„Ћирилица“ се финансира из чланарине, конкурисањем пројеката код државних органа, добротворним и добровољним прилозима, поклонима, завештањима и на друге начине у складу са законом итд.
Председник „Ћирилице“ одговоран је за остваривање финансијског плана и програма.
Одлуке о текућем финансијском пословању доноси и извршава председник
„Ћирилице“.
Извршни одбор у оквиру важећих правних прописа може својим актима образовати и уредити облике и начине самофинансирања, у складу са Законом.
Члан 24.
Извршни одбор је обавезан да истинито, стручно и благовремено обавештава јавност о свим питањима из своје надлежности.
Извршни одбор ће својим актима образовати Информативни центар, чији ће основни задатак бити обавештавање јавности и свих заинтересованих грађана који прате аклтивности „Ћирилице“.
Члан 25.
„Ћирилица“ у складу са законом, овим Статутом и својим Програмом, као самостално и независно удружење грађана, успоставља свестране односе сарадње са свим другим организацијама и субјектима ради остваривања статутарних и програмских опредељења „Ћирилице“, а нарочито са осталим удружењима за заштиту ћирилице.
„Ћирилица“ може да ступа у савезе организација као и да приступа међународним организацијама на основу одлуке Скупштине удружења и о томе обавештава надлежни државни орган у законом прписаном року.
Члан 26.
Крсна слава „Ћирилице“ су Света браћа Ћирило и Методије.
Одлука о престанку рада и постојања „Ћирилице“ сматра се донетом када је усвоји Скупштина „Ћирилице“, али без иједног гласа против. Одлуку о томе доноси Скупштина на предлог Извршног одбора или већине од укупног броја чланова.
Члан 27.
У случају престанка рада „Ћирилице“, ако нема ни једног јединог гласа против, сва њена имовина припада некој установи за бригу о деци ометеној у развоју.
Члан 28.
Овај Статут ступа на снагу када га Скупштина „Ћирилице“ усвоји већином гласова чланова Скупштине, а примењује се од дана уписа у регистар.
Члан 29.
Поступак доношења измена и допуна Статута исти је као и приликом доношења Статута.
