Ћирилица Београд

ЋИРИЛИЦА НИЈЕ НАУЧНО ПИТАЊЕ, ВЕЋ - Н А Ц И О Н А Л Н О

Ствар је једноставна и као таква има да остане, без двоумљења: Српски језик пише се – ћирилицом Тако је било све до 18. новембра /1. децембра 1918. Докле је, у ствари, постојала Србија. Благодарећи регенту и краљу Александру и његовој мегаломанији, славољубљу и недоучености (ни једну школу није завршио!) створено је Краљевство СХС, а са њим и велики опроштај и велики заборав, и поред толико тога што је ишло на штету Срба, уведена је једнакост ћирилице и латинице.

Повратак ћирилице, збио се у време немачке окупације, 1941-1944 (45), а онда је, са Титом, опет тријумфално наступила латиница. Новосадски договор 1954. је наметнут, и то је био почетак дефинитивног краја ћирилице.

Кад су дошли ови Европљани, међу првим стварима које су учинили, покренули су „иницијативу“ за измену Закона о равноправности ћирилице и латинице. Запрепашћен том ДОС-овском одлуком, написао сам доње писмо Вељи Илићу.

Било је то у време кад се веровало да је Веља Илић са оним булдожером био носилац српске револуције, српски јунак тих дана, и било је сасвим природно што сам се баш њему обратио.

Од тада се много шта дешавало и десило, са нама, уопште, па смо чак доживели да овај олош који управља нама, у својој Скупштини, која представља, у ствари, скуп партијских делегата а не скупштину од народа изабрану, изгласали Резолуцију по којој су Срби злочинци, иако су толики светски стручњаци доказали да је Сребреница, крај толиких других, прозападна лаж.

Једном речи, од Србије и њеног грдно већинског народа Срба, није остало ништа, ни у материјалном ни у духовном погледу, па је тако нестала и ћирилица.

И сад, под том и таквом неоспорном истином, да је ћирилица још увек само гробљанско писмо, јавља се проф. др Александар Милосављевић да нас уверава да су „данашња српска писма – Ћирилица и латиница

Никад г. Професоре. Чујете ли – Никад!

У часу кад наш народ опет не може без ружних последица да каже да су Срби, кад смо окружени све самим непријатељима, када нас убијају као глуве кучиће и протерују као окужне створове, један од битних окупљајућих фактора, јесте ћирилица! По њој се препознајемо, по њој знамо ко је Србин, по њој знамо да су Срби једини народ на Балкану који је својом борбом и својом крвљу извојевао слободу, штитећи њоме и своју ћирилицу.!

Г.Милосављевићу, ја мислим ћирилицом, она је мој заштитни знак, А Ви и Ваши следбеници? Вукова генијалност се доказала тиме то је за наш језик прилагодио ову нашу данашњу ћирилицу, коју су сви наши поробљивачи забрањивали и ништили. Прочитајте књигу академика Василија Ђ. Крестића, „Историја Срба у Хрватској и Славонији“, да бисте видели, да је главна борба тамошњих Срба, била у вези са слободом православне вере и употребом ћирилице.

Нас праве Србе више не занимају историјска преклапања о ћирилици и латиници, довољна су нам искуства из 1895, 1899, 1902, 1908, и оба светска рата, и из овог последњег „домовинског“ и овог што се и сада одвија, не само у Хрватској, па да једном за свагда пригрлимо ћирилицу, као свој свога, као једно од јединствених доказа нашег националног достојанства и битисања

Кад је Шантић, пре Првог светског рата дошао из Мостара у Београд, шетајући се са Нушићем, кнез Михаиловом улицом, он је кликтао од одушевљења што их са свих страна, из свих дућана, засипа – Ћирилица! Прођите сада г. Милосављевићу том улицом, нема ни српског језика, а камо ли ћирилице!

Кад сам скупљајући материјал за своју тезу, ишао широм некадашње СФРЈ, где год сам слутио да ћу наћи српске новине од пре Првог светског рата, дошао у Ријеку, један постарији господин ми се обрати: „Питајте ме, пријатељу, колико је у Хрватској излазило српских листова ћирилицом писаних“. Ја га упитам, а он каже – „осамнаеест!“... А сад ме питајте колико данас излази. Ја га опет питам, а он ми одговори – „ни један“. Ето, тако је стајало у време Тита са равноправношћу ћирилице и латинице, у време кад је Срба било толико да су им признали право конститутивног народа!

И сада Ваш ум, Ваше Српство, Ваша научна делатност, Ваше српско достојанство...г. професоре, после свега, гони Вас да своје сународнике уверавате да смо ми Срби богатији од осталих, јер имамо два писма. Тужно и ружно! До зла Бога!

Слободан Турлаков.