Пред сигурном неизвесношћу. Сви ти који су себе прогласили политичарима и државницима, ама баш сви, кад год им се указала прилика да се домогну наивности народа, па дакле и власти над њим, показали су се у свему немоћним, сем у уништавању сваке садашњости ове јадне земље, прокламујући то разарање као сигуран пут ка ЕУ, са чијим ће чланством сви проблеми бити решени, иако видимо да има банкрота и међу чланицама ЕУ, чији број није коначан. Напротив! Међутим, највећа слабост оних који су током ових демократских времена, успевали да се попну на народну грбачу, јесте у томе, што верују да је народ луд и глуп, и да прима сва њихова обећања здраво за готово. Али, још већа им је слабиост у томе, што никако да схвате да народ, управо њих сматрта лудима, јер се заваравају да свет не мисли оно што види: да су они лопуже и криминалци какве ова земља није до њиховог времена – видела! А ко зна, можда су почели да схватају, па су сад кренули у извесне самокритичке изјаве. Тако Динкић, апсолутни и незаменљиви разбаштинилац свега што је у Србији вредело, али без трага о добијеним парама, пре неки дан је признао да је грешио, али да ја сад схватио да ће децентрализација спасити Србију! И тај гитариста са Калешњиковом, сматра да је тим „признањем“ опрао себе од свега што је учинио, и сад храбро и дрско наступа у процес који ће буквално растурити Србију. Још је Макијавели знао да је децентрализација израз феудалног сепаратизма. А француска Револуција да спас државе зависи од централизације. Наравно, то до Динкића не допире, али ни до друга два члана владајуће коалиције. Прећутно допуштају Динкићу да хара овом земљом, само да би се одржали на власти. Другим речима, Динкић и овом владом влада, као и ранијим, уцењујући својим посланицима опстанак актуелне власти. Мора се већ једном рећи, да су већи кривци, без обзира на разлоге, за све оно што Динкић ради, друга два партнера у влади, посебно Дачић, који као министар унутрашњих дела, има у својим рукама све полуге власти, са којима може сваку незакониту и противуставну радњу, у корену сасећи. Нема у овој земљи ни једне ствари која је за њега тајна. Преко полиције, тајних служби, жандармерије и свег оног што пружа разграната и свевидећа и региструјућа савремена техничка опрема, МУП контролише, по целом пресеку, одвијање целокупног живота и збивања у њему, шта се и где се све ради и ко ради против закона и растаче ову земљу за своју корист. Отуда нису потребне никакве Агенције за корупцију и криминал, јер су оне, по природи своје опремљености и разгранатости, ништавне у поређењу са оним што има и чини МУП. Али, како је одржавање коалиције, незаобилазна обавеза, најпре МУП-а, с обзиром на његову обавештеност о свему и свакоме, то испада да је он у свом деловању себе свесно спутао, за коју спутаност једног дана неће бити апелације. Једном речи, Дачић би морао, што пре и одмах, полазећи од својих државних обавеза, које намећу и права, да прогласи да ће МУП, од тог дана, поштовати и конторолисати спровођење свих закона, ригорозно и са свим санкцијама, без обзира на личности и на њихову партијску припадност! Ако се Дачић устручава или ако му је одржавање коалиције важније од његове државничке одговорности, онда су бадава све прокламације и сва заклињања. Шта више, морао би бити свестан чињенице, да је за њега као шефа СПС-а, такав однос према поштовању и спровођењу закона, била најбоља и најделотворнија предизборна агитација! Да је Дачић далеко од таквог понашања најбољи је пример однос према Динкићевој субверзивној делатности широм Србије, олајавајући владу иако његов Г-17 у њој учествује, уосталом као и његове уцене око амандмана у закону о децентрализацији, по ком тражи да се тачно одреди колико остаје средстава свакој општини од убраног пореза! Које је то беспризорно лиценмерје! У земљи све стоји, благодарећи његовој распродаји Србије, па дакле, и порези су никакви или непостојећи, сем на личне дохотке, и Скупштина ће ту уцену морати да усвоји, да би садашња већина остала на власти, а њему омогућила перспективнију изборну кампању Замислите човека, који 11 година влада економском сфером ове земље, па тако и министарством за регионални развој, уз три агенције са истим насловом, сад изјављује: „Време је да се и у Србији региони једнако развијају!“ А сви знају, па и Дачић, ако је нека општина сирмашнија од других, да је то дело рада искључиво Динкића! Али, он је изван закона, као и његови кадрови, па је тако др Т. Милосављевић одбио позив истражних органа, јер га штити одлука владе! Другим речима, влада не поштује Устав, по ком су судски органи самостални и независна законска власт. А да је Дачић, који је јавно обећавао да ће хапсити и своје пријатеље, својевремено ухапсио др Милосављевића, шта би се онда десило? Шта кажете г. Цветковићу и гђо Маловић? Само треба бити мудар и признати да ово самоспутавање МУП-а у његовој законитој и обавезној делатности, његове способности се гурају на маргину и упућују на отаљавање посла, само до оне границе које одржавају владајућу коалицију. Чему онда МУП? И шта је његова будућност? Десило се да сам на интернету случајно видео један „филм“, који је крајње афирмагтивно приказао Србију у обарању диктаторских режима у северној Африци и Украјини, ненасилним средствима. Из филма се сазнало да се у Београду, на факултету Политичких наука и у још увек постојећој организацији „Отпор“ (прошле године славио је своју 10-гоишњицу у Београду!), одржавају курсеви на којима се „стручно“ припремају активисти за рушење законитих режима поменутих земаља. Виђен је и Срђа Поповић, као шеф „српског“ „Отпора“и мештар свеопштег, који је најавио да ће „Отпор“ пронаћи активисте и у Русији, и да ће се и тамо ненасилним средставима оборити диктаторски режим! Наравно, иза свих тих ненасилних акција, стоји Америка са милионима долара, који, јасно и дабоме, иду активистима и организаторима, који се поносе својим постојањем и својом активношћу. С обзиром да је у ову „обуку“ умешан ФПН, дакле Београдски универзитет, па самим тим и држава преко свог Министарства за просвету и науку, које, у расподели ресора у колицији на власти, припада СПС-у, тј. Министру Дачићу, чиме се речена „репутација“ везује за званичну Србију, којој је она најмање потребна. Јер, шта се нас тиче какви и који режими владају у међународно признатим државама, и што би се ми мешали у њихове унутрашње ствари, припремајући у Београду речене активисте, који су се окитили симболом српског „Отпора“, оном песницома са графике пок.Андрејевића – Куна, и да са њом, као претњом, „ненасилним средствима“ уведу у своје земље – демократију! Свакако, ону под којом и Србија испашта. Колико су и како су Отпораши допринели 5. октобру 2000 треба питати државног секретара у Мин. правде, Хомена, ондашњег (а ваљда и садашњег – ради континуитета) високог функционера „Отпора“; тек, у том њиховом „ненасилном“ рушењу Милошевићевог режима, паљење здања Народне Скупштине, био је један злочиначки чин, који би свим учесницима морао гарантовати најстрожије казне! Не само што је то једно од ретких историјских здања које је остало поштеђено од непријатељских бомбардовања, 1941, 1944, и 1989, већ и зато што оно није имало никакве везе са Милошевићем! Тим злочиначким актом, задата је велика и злослутна мрља на наступајућој демократији, далеко већа него што је она на лику „Образа“, од 10.октобра 2010, због супротстављања тзв. „Паради поноса“, а за који је чин, држава, одн. МУП одмах имао одређене мере, па и судство у каснијем процесу, што је са самозадовољством прокоментарисао председник Тадић „Овом земљом неће владати хулигани!“ А како се зову они који владају њом? Но, да се вратимо реченим светским револуционарима, чији је идеолог 83 годишњи Американац, Џин Шарп, са књигом „Од диктатуре до демократије“ у поднаслову „Водич за револуционаре“, препеведена и издата у деситинама земаља, кандидатима за ненасилну револуцију Чак и у Русији.. По тој књизи су се и наши Отпораши припремали, а вероватно сада по њој школују курсисте који долазе у Београд на обуку. Нема сумње да ову и овакву делатност, оба наша држава не би смела да подржава, и то не само зато што је реч о земљама које су са нама биле у пријатељским односима, већ и зато што ми имамо са светом толико проблема, да нам није потребан и тај, по ком бисмо испали инспиратори нереда у другим земљама. Другим речима, МУП би морао да се умеша и да ту врсту „едукације“ забрани и онемогући, иако се она кити демократским перјем, којим нису успели ни нас да оките. А башка што се мора сумњати, да се од тих силних милиона долара који се врте по тим револуционарним рукама, по „нешто“ и овде у Србији, па чак и у државним установама, заостало! У сваком случају, Србија се мора од свега тога под хитно и одлучно одвојити, мада већ имамо једну тужну и гадну званичну „делатност“ у земљи Либији, којом је покопано свако осећање пријатељства и захвалности за толику помоћ од стране Гадафија. Чак је председник Тадић ишао на поклоњење Саркозију, у циљу поспешивања заједничких „стратешких циљева“, у часу кад је тај господин гурнуо слободарску Француску, да својим авионима сравни Либију са земљом! Гадно! Имали смо прилике да чујемо још по „нешто“ о Србији и Србима деведесетих година, од стране бившег шефа ЦИЕ за Балкан, проф. Стивена Мејера, који је важио као добронамеран човек према нама, Србима. Разуме се, да чак и кад је добронамеран, он не заборавља да је Американац, супериорни и природни владалац света, па је открио и по нешто што се није знало, а што сме да каже, с обзиром на своју заклетву организацији ЦИЕ. Па тако, да је дошло и време, кад им „Милошевић више није био потребан“, што значи да је постојало време кад им је био потребан, у чему, то се није чуло. Али, свакако у оном што по Србе није било повољно. Рекао је по „нешто“ и за садашњу демократску власт, а то „нешто“ није могло бити горе и тужније по њу. Истичући Додика, као свог фаворита у државним пословима, оног који је непрестано у служби добробити за своју Српску, Мејер није имао ни једну добру и позитивну оцену за „ове“ у Београду, који не умеју ништа друго да кажу сем: „Да!“ „Да!“ „Да!“, нудећи често, ако не и редовно, више него што се тражи и условљава, а што, дабоме, отежава и онако тежак положај Срба и Србије, што указује не само на одсуство сваке државничке мудрости и вештине „ових“, већ и на њихово „баш ме брига“ Српство, које граничи и са антисрпством. Утолико пре, што знају шта чине а чиме оптерећују садашњост и будућност Србије, потврђујући тиме оно што је рекао Ђинђић „Забринут сам за Србију коју остављамо нашој деци и нашим унуцима! Ђинђић чијом се визијом непрестано ките, редовно пренебрегавајући пророштво те визије, које је Ђинђић исказао неколико дана пре но што су га убили, а које су „ови“ својим „радом“ у потпуности оснажили! Слободан Турлаков 
Сведоци смо опште узнемирености јавног живота, која из дан у дан добија све веће и разгранатије размере, која се утолико више драматизује јер је, скоро годину дана пре званичних избора, отпочела врло интензивна предизборна кампања, чија је главна карактеристика у обећањима, колико нереалним и уопштеним, толико и неморалним.
