Радосни што је коначно вољом народа исказаном на референдуму укинуто „двоазбучје“ у српском језику наметнуто комунистичком идеологијом,
Ради реализације Националне стратегије за враћање ћирилице Србима и српском језику усвојене на 4. редовној седници Скупштине Удружења за заштиту ћирилице српског језика "ЋИРИЛИЦА" одржаној 12. фебруара 2005.,
Скупштина Удружења за заштиту ћирилице српског језика "ЋИРИЛИЦА" доноси
ПЛАН АКТИВНОСТИ УДРУЖЕЊА „ЋИРИЛИЦА“ ПОСЛЕ ДОНОШЕЊА
НОВОГ УСТАВА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ
- захтевати од Владе Србије као предлагача да одмах приступи изради потребне законске и подзаконске регулативе за спровођење члана 10. новог Устава Србије којом ће се прецизно навести сва подручја употребе ћирилице као званичног и службеног писма у Србији уз прописивање санкција за непоштовање закона и да исте по хитном поступку упути Скупштини Србије на доношење. Све потребне активности ради реализације ове тачке спроводиће Извршни одбор и Одбор за службену и јавну употребу српске ћирилице.
- захтевати од Владе Србије и свих органа локалне самоуправе да у свом раду примењују одредбу члана 10 Устава по којима је у Републици Србији у службеној употреби српски језик и ћириличко писмо. Све потребне активности ради реализације ове тачке спроводиће Извршни одбор, Одбор за службену и јавну употребу српске ћирилице, повереници и сви чланови "ЋИРИЛИЦЕ"
- захтевати од Владе Србије да одредбу члана 10 Устава да је у Републици Србији у службеној употреби српски језик и ћириличко писмо примени приликом спровођење Стратегије развоја информационог друштва у Републици Србији (Службени Гласник Републике Србије 87/2006). Све потребне активности ради реализације ове тачке спроводиће Извршни одбор и Одбор за службену и јавну употребу српске ћирилице.
- захтевати од научних и културних институција (САНУ, Матица Српска, факултети, Институт за српски језик и други институти) подршку при реализацији овог Плана активности. Све потребне активности ради реализације ове тачке спроводиће Извршни одбор.
- Захтевати од научних институција и појединца чија су специјалност информационе технологије помоћ приликом реализације тачке 3 овог Плана. Све потребне активности ради реализације ове тачке спроводиће Извршни одбор и Одбор за службену и јавну употребу српске ћирилице.
Извршни одбор и Одбор за службену и јавну употребу српске ћирилице, по могућству ће једном тромесечно одржавати заједничке седнице на којима ће разматрати реализацију овог Плана активности. За наредну редовну годишњу Скупштину припремиће посебан извештај о реализацији овог Плана.
У Новом Саду, 30 јуна 2007. године
Председница Скупштине «Ћирилице»
Наташа Миодраговић
Председник Извршног одбора «Ћирилице»
Драгољуб Збиљић
ОБРАЗЛОЖЕЊЕ
Очекујемо да ће се Србија у наредних десетак година друштвено-економски, правно, научно и култруно интегрисати у Европску унију.
Европске демократске традиције пружају сваком народу чија држава улази у Европску унију могућност да сачува свој национални и културни идентитет те ће у тим будућим процесима њихово очување зависити првенствено од нас самих.
Српски национални идентитет одређен је првенствено са неколико тачака-ослонаца: православљем с нашом особеношћу прослављања крсног имена, културно историјиским наслеђем, српским језиком и ћирилицом као писмом. У последњих 50-так година под притиском комунистичке идеологије и западног мондијализма све наведене тачке ослонца су готово потпуно урушене.
Удужење „Ћирилица“ од свог оснивања па до данас чинило је огромне напоре да очврсне и у српски народ врати један од ових ослонаца националног идентитета – српску ћирилицу.
Из наведеног разлога проглашњење новог Устава Србије 8. новембра 2006. године сматрамо за најважнији дан за „Ћирилицу“ од њеног оснивања а сигурни смо и један од најважнијих дана у новијој историји српског језика и писма. После више од пола века потискивања ћирилица је поново једино српско писмо – како је и утврђено у новом Уставу Србије у члану 10.
Овај дан представља прави почетак раскида са комунистичком прошлошћу и „ослобођење“ ћирилице од окупације хрватске латинице.
Сматрамо да су за то заслужни сви они који су претходних неколико година водили велику битку у јавности за „васкрс српске ћирилице“ а међу њима сигурно значајно место заузима и Удружење „Ћирилица“.
Свесни смо да је у том процесу одлучујућа улога предлагача Устава, претходне Владе Републике Србије која је наведену одредбу о ћирилици као једином српском службеном писму унела у предлог Устава а народ на референдуму својом вољом потврдио.
Сматрамо да наведена уставна одредба представља почетак повратка ћирилице међу Србе и тиме поновно успостављање прекинуте стожерне вертикале српског духовног, културног и историјског идентитета.
Такође сматрамо да она пружа Србији као матичној држави свеукупног српског народа могућност стварања једне духовне хоризонталне равни – „ћириличног простора“ који би се простирао и на подручја суседних држава у којима у значајном броју живе Срби. На тај начин јасно би се разграничио српски културни простор у односу на хрватски и политичком вољом великих сила новоуспостављени бошњачки.
Убрзани развој информационих технологија омогућава да се ћириличко писмо примени као српски језички стандард приликом спровођење Стратегије развоја информационог друштва у Републици Србији (Службени Гласник Републике Србије 87/2006) што би подразумевало „локализацију Винодуса“ и других софтвера на ћирилици, стандардизовање ћириличких фонтова, стандардизовање ћириличко-енглеске тастатуре за рачунаре и друго...
То су основни поводи за сазивање ванредне Скупштине с циљем промене начина рада Удружења и померањем активности у правцу захтева од свих државних органа да што пре испоштују одредбу члана 10 Устава Србије и „врате језичко достојанство српском народу“.
Зато на овој седници Скупштине предалжемо доношење Плана активности удружења „Ћирилица“ после доношења новог Устава Србије као и измену Одлуке о оснивању Одбора за службену и јавну употребу српске ћирилице у делу задатака тог Одбора.
