Ћирилица Београд

Отворено писмо Џону Ралстону Солу

Господину Џону Ралстону Солу, председник Међународног ПЕН центра
Поштовани господине Сол, били сте у Београду, Београд је леп град, Срби су миран, гостољубив и незлобив народ, верујем да Вам је било лепо. Пишем Вам јер је тада у Београду, на 77. конгресу ПЕН центра, под Вашим председавањем усвојено “неколико важних резолуција и одлука поводом угрожености писаца, новинара и малих језика“. Прошло је од тада много времена, баш много, а на сајту Српског ПЕН центра још стоји информација да ће у Београду бити то што је, ето, било па прошло; нема, дакле, ни једне те резолуције, ни једне одлуке.
Не знам да ли Вам је неко од београдских писаца говорио нешто о проблемима српског језика и да ли се, ако јесте, нешто од тога налази у тим ПЕН резолуцијама и одлукама, и зато не дајем себи право да Вас замарам свим проблемима језика на којем пишем, али Вас молим да разумете моју жељу да Вашу пажњу свратим на само један од њих, један који је произвео много, много глупости (да није јадно, било би смешно) и то под патронатом тзв. “међународне заједнице“, тј. политичких и војних представника западних народа и држава. Српским језиком се, верујем да знате, говори у Србији, у Црној Гори, у Босни и Херцеговини и у Хрватској.
Али!
Српски језик у Хрватској језикословци већ деценијама кваре, али га још нису толико покварили да би га могли назвати другим, хрватским именом, а називају га баш тако, одбацивши претходно свој, прави хрватски језик, који је (ненаучно идентификован као “кајкавски дијалекат српско‐хрватског језика“) сада осуђен на полагано и болно умирање. Узгред, можете ли, као тај деценијама наш “српско‐хрватски“, да замислите “чешко‐словачки“, или “фламанско‐француски“, или “аустро‐угарски језик“...?! Српски језик у Босни и Херцеговини Срби зову српским, Хрвати хрватским, а муслимани (који су после овог последњег рата смислили за себе нови назив: Бошњаци) бошњачким језиком. Српски језик у Црној Гори, после краћих лутања, зналачки су (немојте да се смејете!) назвали: црногорско српско‐хрватско‐бошњачки језик!? Можете ли да замислите глупака или покварењака, свеједно, који би енглески језик назвао: енглеско‐америчко‐канадско‐аустралијски? Ја не могу, па Вас, господине Сол, најлепше молим да се огласите, да јавно укажете на тај нонсенс и да, ако не тражим превише, на нивоу који Вам пружа Ваш књижевнички углед и положај у светској књижевничкој организацији иницирате међународни научни скуп на којем би се отресла прашина лажне науке и састругале политичке боје са нашег лепог српског језика.

С поштовањем и захвалношћу,
Душко М. Петровић, српски књижевник,
и пријатељи из Удружења “Ћирилица“, грађанске
иницијативе за заштиту српског писма
Србија, Београд, Врачар, 4. октобра 2011.



Letter for Mr. John Ralston Sol, President of International PEN
Dear Mr. Sol You were in Belgrade, Belgrade is a beautiful city, the Serbs are peaceful, hospitable and benevolent people, I believe that you had a nice time here.
I am writing to you because at that time in Belgrade, at the 77th PEN Congress, under your chairmanship were adopted "a number of important resolutions and decisions on vulnerability of writers, journalists and small languages". It's been a long time since then, very much, and on the site of the Serbian PEN Center stands information about what was, that is, ther is no resolution, any decision. I do not know if any of the Belgrade's writers talked about the problems of the Serbian language and whether, if so, some of it is in the PEN resolutions and decisions, and therefore I would not bother you with all the problems of the language in which I writting , but please understand my desire to mention just one of them, one that has produced many, many nonsense (if it wasn’t pathetic, it would be funny) and under the auspices of the so-called. "International community", ie. political and military representatives of Western nations and states. Serbian language, as you know, are speaking in Serbia, Montenegro, Bosnia and Herzegovina and in Croatia.
But!
Croatian linguists for decades have been spoiling the Serbian language, but it is not so spoiled that they can call it some other Croatian name, but they call it Croatian , rejecting their earlier Croatian language, (unscientific identified as a "dialect of Serbo-Kajkavian Croatian language ") which is now condemned to a slow and painful death. By the way, can you imagine "the Czech-Slovak", or "Flemish-French" or "Austro- Hungarian " as our old "Serbo-Croatian,"?! Serbian language in Bosnia and Herzegovina, the Serbs call it Serbian, Croatian Croats and Muslims (who are after this last war came up for themselves a new name: Bosniaks) Bosnian. Serbian language in Montenegro, after brief wandering, they knowingly call (do not laugh!): Montenegrin-Serbian- Croatian-Bosnian language? Can you imagine a fool that the would English call: the Anglo-American-Canadian-Australian? I can not, so I ask you, Mr. Sol, to publicly point out that nonsense and if I am not asking too much, in accordance to your writer's reputation and position in the global literature community, to initiate an international scientific meeting which would wipe off the dust and false doctrines from our beautiful Serbian language.

With respect and gratitude,
Dusko M. Petrovic, Serbian writer, and friends of the
association "Cyrillic", citizens' initiatives for the protection of
Serbian language

Dusko M. Petrovic