Ћирилица Београд

Бр. 05-11/01
15.08.2011. год.

ПРОТЕСТ ЗБОГ НЕУСТАВНИХ ТАБЛИЦА

Приликом увођења нових регистарских таблица за возила извршена је повреда члана 10 Устава Србије. Изговор за неуставно поступање је да се ради о „усклађивању српских таблица са европским“, што је још један у низу случајева када МУП Србије поступа незаконито и неуставно, а то лажно правда „захтевима Европе“, „непостојањем техничких могућности за примену ћирилице“, изговором и заблудом да „цео свет пише латиницом“… итд. Не само да су нове таблице уведене уз кршење Устава, него је и њихово образложење неистинито до те мере да се одмах види неискреност и недобронамерност људи који су о овом питању одлучивали, а који су за прави циљ имали да измисле изговор за неоправдано задржавање латинице као „неизбежности“ у свакодневном животу државе и грађана, а не „усклађивање са Европом“. Нити Европа било којој земљи својој чланици прописује изглед таблица, нити се „непостојање техничких могућности“ може било чиме правдати, нити је лични став неке службенице за шалтером да „цео свет пише латиницом“ уопште меродаван за ускраћивање права грађанима да имају документа на писму свог народа и службеном писму државе Србије, нити је тај став истинит. Србија је сасвим лепо могла да примени грчки и бугарски поступак употребе оних слова свог националног писма која у истоветном или измењеном значењу постоје и у латинској абецеди – А Е Ј К М О Т В Н С Р Х У. Тиме би се постигла  два битна циља:

1) Коришћење наше ћирилице и за регистарске таблице,
2) Потпуна уклопивост у европску праксу и потпуна подударност са Европом!

Али, људима који су о овом питању одлучивали није важан ни један од ова два битна циља! Њима је једино било важно да измисле изговоре за задржавање латинице, и при том су се послужили подвалом! Пођимо од таблица. Навешћемо примере 7 земаља чланица ЕУ, па ћете видети како је сваки изговор да се изврда употреба ћирилице неискрен, прозиран, неистинит и неинтелигентан.

1) Аустрија: једно слово, три цифре и два слова.  По овом методу Србија би са својих 13 слова могла да има 2.197.000 потпуно различитих регистарских таблица. (Србија има 2.115.000 возила!) 1а) Аустрија за Беч: : једно слово (W), 5 цифара, једно слово. Због повећаног броја возила, у престоници се користи петоцифрени број. Дакле, и у истој земљи таблице могу да се разликују у складу са величином градова. . Ово решење са 13 наших слова Србији нуди 16.900.000 различитих таблица.

2) Немачка (за мања места): два слова, два слова, два броја. Овај метод Србији нуди 2.856.100 различитих регистарских таблица. 2а) Немачка, за већа места: једно слово, четири цифре, два слова. По овом методу Србија би могла са својих 13 слова да добије 21.970.000 различитих таблица. На сваког становника по три таблице, па чак и за бебе и њихове трицикле и тротинете! И све на ћирилици!

3) Холандија. Њене жуте таблице Европи не сметају! Ни распоред слова и цифара: два броја, два слова, два слова. По овом методу Србија би могла да има 2.856.100 различитих таблица.

4) Француска: три броја, два слова, два броја. Ни овај метод Србија није копирала, а прича „о Европи“! Европа је само изговор, прави циљ је – латиница! По овом методу Србија би могла да има 16.900.000 различитих таблица. И све на ћирилици, и све разумљиве у Европи!

5) Грчка. Ни ово Србија није применила, иако је и ово Европа! Три грчка слова (јота, епсилон, ми) и четири цифре. Европа ово сасвим добро разуме и зна. Овај метод Србији нуди 21.970.000 различитих таблица. Троструко више него становника!

6) Италија: два слова, три цифре, два слова. Српско решење највише личи баш на ово. По овом методу Србија је са својих 13 ћириличних слова могла да има 28.561.000 различитих регистарских таблица, и још да једним ударцем убије две муве: и да користи своја ћирилична слова, и да буде подударна са Европом!  Овај случај најбоље показује недобронамерност и подмуклост оних који су о таблицама одлучивали! Важније им је било да имају нешто што Европа не познаје – Ž, Š, Č, Ć, Đ, него да имају слова свог народа! Ми не верујемо да је овде одлучивано без утицаја изван Србије! Ово треба испитати и са становишта корупције! Да ли је неко овде зарадио…

7) И на крају – Бугарска!

Земља коју смо прву морали узети као пример за угледање! Земља која је Европу упознала са ћирилицом! Земља у којој је рођено наше хиљадугодишње ћирилично писмо! Земља која је приликом ступања у Европску Унију отворено поручила Европи: „Ми смо вас украсили доношењем нашег ћириличног писма“! Њихово решење има два слова, четири цифре и два слова (13*13*10000*13*13). Да смо са 13 наших ћириличних слова применили ово решење, имали бисмо на располагању ни мање ни више него 285.610.000 различитих таблица! Довољно за целу Европску Унију! И још на ћирилици! Али, што да буде практично, корисно, примењиво и паметно, кад може да буде све супротно? На овом решењу Србија је могла да има на располагању океан могућности. Једино није пружало могућност да неко прихватањем овог решења – заради… И тај једини разлог је био јачи од небројених предности овог, или грчког, или италијанског, или немачког, или француског решења. Поред  неслућених могућности које су биле на располагању, одабрано је баш најгоре могуће решење:

Коришћење азбука других народа уместо азбуке свог народа многи грађани, а чланови разних удружења „Ћирилица“ сви до једног – ово доживљавају као окупацију и понижење Србије!

Поред оваквих регистарских таблица, грађанима се смучило и несувисло приватно размишљање појединих шалтерских службеница које оне у радно време и на радним местима у установама МУП-а по разним местима у Србији саопштавају грађанима који приликом добијања пасоша, саобраћајних и возачких дозвола изричито захтевају да им име буде написано на писму њиховог народа – на српској ћирилици:

• „Цела Европа пише латиницом“,
• „Немамо техничке могућности да вам име испишемо ћирилицом“!

Оно прво је њихово приватно мишљење, које ни мало није похвално за њихову интелигенцију. Европа од Урала до Пољске је сва ћирилична, и двоструко је већа од латиничне Европе од Пољске до Атлантика! Радно место и радно време нису прилика за испољавање њихових приватних мишљења пред странкама, пред грађанима који очекују да сваки државни службеник ради у складу са Уставом и законима, а закон каже – ћирилица! Ацо Ђенадић из Чачка је добио судски спор против полицајца и судије који су се инатили са његовим захтевом да му се документ достави на ћирилици, службеном писму у Србији. Хоће ли нам сутра такве службенице рећи и да „цела Европа не говори српски“, па нам тиме „објаснити“ да ни ми не смемо да говоримо српски?

Оно друго, ако је тачно, је срамота за људе који руководе државним установама! Можете ли уопште да замислите да у Немачкој, Русији, Мађарској, Грчкој, Бугарској, Шпанији немају техничке могућности да грађанима издају документа на писмима тих земаља? А у Србији то не треба  да „замишљате“: држава се сама рекламира својом неопремљеношћу потребном техником за писање докумената на службеном писму, ћирилици, па нам доставља „ресенје о плацанју пореза на зиро-рацун за ловацко и лицно наорузанје“!

Жељко Филиповић,
„Ћирилица“ Београд,
повереништво Ниш.