Ћирилица Београд

Одговор проф. др Вукашину Миливојевићу

Проф. др Вукашину Миливојевићу,

Ретко се јављам, али бих захвалио добронамерним људима који се са великим жаром и поштено боре за свој јединствен стандардни језик и писмо – српску ћирилицу, као што су: Радмила, Немања, Жељко, Алекса, Миша, Владислав, Виде, Стева... Нека ми не замере и многи други поштени борци за српски језик и писмо, које нисам поменуо. Намерно нисам споменуо ни име које у свим расправама о језику и писму иритира и дели етикете (јавно неаргументовани суд о некоме ко не мисли као он), а то је (проф.др) Вукашин Миливојевић. За њега је Немања Видић: „аматер, издајник, поборник усташких Павелићевих и Штросмајерових идеја“, а остали који не мисле као он, Збиљић и Милосављевић су „неуки коментатори“. Да ли је баш тако? Мислим да Ви као професор и доктор наука морате бити објективни и не постављати се навијачки, јер су Вам дати на поверење млади људи које треба да учите и изведете на животни пут. А Ви чини ми се управо то не радите. 

Рекосте да је за вас Немања аматер! Реците ми, када сте тако нешто рекли за Вашу цењену икону проф. др. Петра Милосављевића, проф. др Ранка Бугарског или академика проф. др Ивана Клајна! Никада! Пођимо редом.

Да ли Вам је познато да је проф. др Петар Милосављевић рођен у Топлици, његови су пореклом Дробњаци, а сад долази оно најважније: „дипломирао и докторирао је књижевност на групи за југословенску књижевност, на Филозофском факултету у Новом Саду“. Значи ли то да је и он аматер, као ваш „непријатељ“ Немања Видић? По тој Вашој логици - да. Знам, Ви ћете рећи али то је исти факултет? Питао сам једног професора са Пољопривредног факултета, „ратарац“ по струци: „Ако би се повредило теле, да ли бисте Ви могли да га излечите“? „Ни случајно, то би морао ветеринар урадити“. И ветеринар је завршио пољопривредни факултет.  

Затим нас убеђујете: „Не заборавите да Милосављевић тесно сарађује са прогнаном владом РСК“ (у претходној расправи, исто на Видовдану, рекли сте „и СРС“). Не заборавите, госп. Миливојевићу, да је професор и крајем прошлог века (70 и 80-тих година) имао и тада велику подршку, али у својој жени Вери (рођ. Милановић) која је у то време била одборник Скупштине града Новог Сада, политички функционер и председник секције за културу при Покрајинском комитету ССРН (1978-82.). Била је и управница Библиотеке Матице српске (1983-87.), па онда веома чудно испада да није знао како су Вука Стефановића Караџића 1978. године фалсификовали репринтом. Зар Вам није све то помало чудно, а све му је било „на дохват руке“ као и данас, једино ако не жели да се тога сећа. Што се тиче Српске радикалне странке, њен председник који се налази у Хагу на суђењу, је први Србин који је тражио и добио да му се сви материјали на српском језику достављају искључиво на српском писму – српској ћирилици. Ако већ тако добро сарађујете са СРС, зашто онда и не поштујете једног тако  доброг и поштеног патриоту? Податке о библиографским подацима (за обоје) можете наћи у књизи Енциклопедија Новог Сада. 

- Зар није аматер и проф. др Ранко Бугарски, професор синтаксе на одсеку англистике Филолошког факултета? Не, ни он за Вас није аматер, јер где год му се укаже прилика напада српско писмо – ћирилицу. Једном приликом у емисији „Упитник“ је ишао толико далеко да је све оно што су они радили под Брозовом чизмом, приписао данашњим борцима за српску ћирилицу:

- „Последњих година употреби ћирилице и латинице (се) не прилази као културно-цивилизацијско-научном питању, већ као политичком, политикантском и идеологизираном“. Управо је обрнуто! Та хрватска латиница је ушла у српски језик из идеолошких и политичких разлога, из истих разлога била фаворизована, и тиме је превагнула над српском ћирилицом. Зар мислите да ми не видимо како Ви и Ваши из Србистике исто то чините и данас?   

    -  Гле чуда, па и академик проф.др Иван Клајн такође није „србиста“. Његова струка је италијански језик. Он чак и не крије да је велики латиничар. У једној емисији РТС  рекао је без имало стида, срама од српског народа, како ће једног дана бити једноазбучје и у српском језику, али ће писмо бити латиница (није смео да каже отворено хрватска). Овај велики стручњак за српски језик, који је уједно и председник Института за српски језик при САНУ, и после двадесет година од распада штампа вишетомни „Речник српскохрватског књижевног и народног језика“ (изашао 18. том), а они имају преко 30 томова али Хрватског књижевног језика. О овоме свему добро размислите шта чините српском народу. Интересантно да нико од ових „латиничара“ не предлаже двоазбуност у „њиховим“ језицима (италијански, хебрејски, енглески, шпански, немачки... ) Ако већ толико инсистирате да једино Срби у свету требају имати двоазбучје (а сада видим да је у новом Правопису велики стручњак и Ваш саборац, добитник награде за животно дело из друштвено хуманистичке области проф. др Мато Пижурица увео и двоизговорност, да би нас још више поделио), зашто уместо те хрватске латинице не предложите као друго писмо - старословенско. Зар не мислите да је на старословенском језику издато много квалитетнијих и бољих дела од те ваше латинице: Мирослављево јеванђеље, богослужбене књиге, много других књига, фресака... Ако и даље мислите да је боље двоазбучје од једноазбучја, зашто и тамо где год је наметнута латиница и тиме укинута стара писма (етрурско, руне, огам, глагољица, ћирилица, арапско, готица...) не траже увођење двоазбучја? Зашто Румуни и Турци када су узели за своје писмо латиницу, нису задржали ћирилицу и арапско писмо? Зашто новоизмишљени језици од српског нису задржали оба писма (хрватски, македонски, муслимански и сада црногорски), већ су увели једноазбучје? Зашто Италијани и данас локално користе преко двадесет наречја и изговора, али када кажемо италијански, онда се мисли на само један, тоскански језик. Он је узет као стандардни италијански језик. И у Немачкој је слично, комшије Баварци и Швабе се не разумеју када говоре свако својим наречјем, али када кажете „говори немачки“, онда се зна да је то немачки стандардни језик.

На сва ова и многа друга питања следи један одговор. Треба да се изборимо сви заједно за јединствен стандардни српски језик са јадноазбучјем, у коме ће бити места само за српску ћирилицу. Ако нико од вас није споменуо да треба „судити“ онима који се понашају противуставно и не поштују законе, онда немојте ни зазирати од људи који у поштеној намери покушавају да помогну српском народу. Поштовањем један другога, ми смо онда образовани људи. Зато није тачно да је образован човек само онај „који је учењем стекао знање“, већ мора имати и „поштења, части и образа“.