Ћирилица-Српско писмо
Прво слово које сам научио је слово М, такође то је прво слово које сам и изговоро. М... М као МАМА. Друго је А, треће Т, а четврто Ћ...Ћ као ЋИРИЛИЦА –Српско писмо.
Данас, на почетку 21. века, српска ћирилица је у Србији постала писмо другога реда. Када се помене ћирилица обично се њен данашњи статус у Србији означава као смрт, гашење, нестајање, пропаст – крај ћирилице. Како је до тога дошло, у чему се крије тајна овога великог националног пораза и шта нам је чинити?
Ћирилица је идентитетска ознака и писмо овога народа и њено брисање не може да не остави трага на идентитету. То добро знају сви они који су, било споља или изнутра, ћирилицу кроз историју забрањивали, протеривали, гурали у страну и замењивали другим писмом. То само ми још не схватамо. Али и када схватамо не познајемо и не користимо изузетно велики број предности због којих не треба да се одрекнемо свога историјског писма.
Понижавање ћирилице је само још један од многобројних катастрофалних резултата неспособности српске елите у 20. веку, када су изгубљене готово све борбе за опстанак српског писма и идентитета у својој целини.
Балкан је некада био ћириличан, све док нису њиме загосподарили они политички пројекти који су за Србе означавали жртвовање делова свога идентитета, али пре свега свог писма.
Није случајно ћирилица сметња свакој намери измене идентитета српског народа. Ћирилица је белег српског етничког и државотворног простора и потискивање ћирилице најбоље осликава процес сужавања српског народа на Балкану. Међутим, ћирилица је европско културно достигнуће кога желе да се одрекну једино домаћи европаланчани који у губитку себе и свога виде једини залог интеграције са другим. Још је најсмешније када се ћирилица напушта зарад домаће латинице која је неупотребива за било који европски језик који користи властите а од домаће различите абецеде.
Нема нити једног разлога због кога би требало да се одрекнемо српског писма – ћирилице. Ћирилица је службено писмо ове државе и поштовање ћирилице је поштовање закона.
Сви народи на свету баве се очувањем и неговањем својих националних писама, иако су многа од њих више него компликована и неподесна за употребу. Ћирилица је свакако једно од најсавршенијих писама на свету и напуштање ћирилице било би потпуно бесмислено. Њом пишу и други велики народи и не желе да је напусте. Српска ћирилица је, притом, и најсавршенија од свих.
У свим народима постоје и изреке сличне нашој да је туђе слађе, боље, веће или лепше. У тежњи за туђим, своје се омаловажава, запушта и обезвређује, а туђе велича и цени.То је нарочито очигледно када је у питању наше писмо, Ћирилица. Ово прецењивање туђег у односу на своје толико помути здраву памет и логику.
Ћирилица је српско писмо, Ћирилица је Србија, Ћирилица је Мајка... Не заборавите то !
Милош Московљевић
