Ћирилица Београд

Ћирилици

Ћирило те Србима дарив’о,
У Трнову учио те Сава,
Твоја слова Јефимија везла,
На Похвали за кнеза Лазара.

Исписала историју ти си,
Достигавши до небеса славу,
Јеванђеље кнеза Мирослава,
Горски вјенац  и Гробницу плаву.

Ради тога, многима си сметња,
Око тебе борба се наставља,
Ти си симбол српства свеколиког,
И званично писмо православља.

И Ватикан ради ти о глави,
Јер се с тобом  српске земље бране,
Још једина   тапија си наша,
На град Призрен, Книн и Окучане.

Лако ћемо с тобом у Европу,
Ако за те храбро се боримо,
Поштујемо Караџића Вука,
И пишемо, као што зборимо.

И зато ми ћирилицом пиши, 
Нежне речи слоге и љубави, 
Немој туђа користити слова,
Реч свог рода да се заборави.  

Цео живот тражио сам само
Да са тобом долазе ми гласи,
Што казују тугу или срећу,
Зато никад’ одрећ’ те се нећу.

А  кад’  крај ми неминован дође,
Кад ме земља у се’ прими ова,
Испрати ме с неколико речи,
Од прекрасних ћириличних слова.

 Милош Ђошан