МЕНТАЛИТЕТ БИРА АЗБУКУ Слика бр. 1 показује најлепши пример менталитета здравог човека. Образованог, доличног, свесног својих вредности, без комплекса, отменог, нормалног. Такав човек се свом народу обраћа без позе, на језику и писму свог народа. На осталим сликама приказани су друкчији примери. Људи који све горе наведене особине немају, покушавају да их искажу „на силу“, лажним представљањем, па се свом народу обраћају на туђем писму, јер би им ту писмо свог народа служило као – издајник! Да ли би власник знао на ком језику је писана фирма са слике 2? Реч је француска, али не и писање. Ту реч су преузели и Енглези, али нити је овако пишу, нити изговарају. Овакве „шифроване досетке“ није могуће писати ћирилицом! Наведите ми бар један разлог да се реч са сл. 3 овако пише. Какав бих ја био пословни човек ако не бих дуплирао бар једно слово? А то у ћирилици не може! Да ли се ико на свету овако зове? (Сл. 4). Ако не дуплирам слово, бар да имам ипсилон, кад већ немам икс, а ни то у ћирилици не може. Дакле, зашто неким Србима треба туђе писмо? Због лечења комплекса! Због лажног представљања!
Сл. 1. Народно позориште у Нишу: свечана додела лекарских лиценци
Сл. 2. Козметичко фризерски салон
Шарм
Сл. 3. Буба
Сл. 4. Златара Ани
Сл. 5. Борис Тадић посвету Иви Јосиповићу:
Иви, пријатељски!
Борис
19.07.10
У Београду
Сл. 6. Електронска пошта Славише Нешића удружењу Ћирилица-Београд
-------- Оригинална порука --------
Добар дан,
Можда ће Вас занимати чињеница да веб локација електронског форума под препознатљивом ознаком произвођача Дачиа ПРАКТИЧНО ЗАБРАЊУЈЕ употребу ћирилице на својој веб локацији. Ево шта каже тај електронски форум у својим правилима понашања која су обавезујућа за све учеснике:
"_PORUKE NA FORUMU SE ISKLJUČIVO PIŠU LATINICOM_.".
Ако се ико дрзне да упркос забрани пише српским писмом на овом форуму регистрованом на српским ин.рс домену, добићете следеће упозорење:
"..._ali izgleda da nisi pročitao pravila foruma, koja si prihvatio u toku registracije, u čijem prvom članu jasno piše da se ovde postuje latinicom. Molim te da to ubuduće imaš u vidu." _
Ако ми не верујете, прочитајте својим очима прву тачку ових назови правила:
http://www.daciaforum.in.rs/index.php?topic=823.0 [1]
Дакле ако ја разумем, у сред земље Србије господа су нашла за сходно да ЗАБРАНЕ српско писмо и да забрану оправдају својим ништа мање него интерним правилником, који је, логично, јачи од Устава и вероватно још понеког закона Србије. Током мог дугогодишњег коришћења Интернета од његових првих пионирских дана у Србији до данас, ово је први пут да видим да неко отворено забрањује моје писмо у мојој земљи.
Трагедија, међутим, није у томе што се овај догађај заиста дешава пред нашим
очима. Трагедија је у томе што ја лично ни после дужег размишљања једноставно не
знам ни једну овлашћену српску институцију која би уопште хтела да реагује и да та реакција ишта вреди.
Извин`те ако сам Вам одузео време, али некоме сам ово желео да пренесем.
Поздрав,
Славиша Нешић
Links:
------
[1]
http://www.daciaforum.in.rs/index.php?topic=823.0
Сл. 7. Интернет странице форума Дачије у Србији
Хвала господину Славиши Нешићу што се обратио нашем Удружењу и указао нам на случај форума Дачија. И модератор Математичког факултета из Београда је једно време изричито забрањивао употребу ћирилице на „свом“ форуму.
У Правилима Дачијиног форума под 1 забрањује се употреба великих слова осим на почетку реченице. А шта ћемо са властитим именицама? Са личним именима, именима градова, држава, река, планина? Да ли ћемо на силу такве речи стављати на почетак реченице да бисмо писали по правопису? Ко су модератор и администратор Дачијиног форума да они забрањују народу да пише по правопису, да буде писмен, да буде нормалан?
Даље, у ставци под 1 дозвољава се писање искључиво латиницом! То је само еуфемистичка досетка да се забрана прикаже као дозвола! Њихово „дозвољавам“ уствари значи „забрањујем“. Забрањујем ћирилицу у земљи ћирилице! Зашто једноставно њихова ставка под 1 није гласила: „Ми вам забрањујемо да будете нормални“. Тада више не би морали да набрајају шта све забрањују.
Под 4 забрањује се „сваки облик вређања – верски, расни, национални“. Како они мисле да „помире“ ову ставку са њиховом забраном националног писма српског народа у земљи Србији? И шта су они умислили да су? Зашто једноставно нису написали: „Забрањује се сваки облик вређања, осим када ми вређамо“. Тада више не би морали да набрајају шта је све „забрањено“.
Под 10: „Warnovi“ служе као упозорење“… Шта им је то „warn“? То је туђа реч за „упозорење“. Дакле, „упозорења служе као упозорење“. Скоројевићи и одбегла сиротиња се служе плеоназмом, туђим речима које им „стоје као пилету сиса“ да би „личили на некога другог“. Стеријина Фема је употребљавала изразе „микофо“ и „комифо“, а ови из истог разлога и са истим циљем употребљавају израз „warn“. Сами ненаучени, а узели су да буду учитељи другима. Шта више, да буду пресудитељи другима! И имитатори својих узора:
Сл. 8. Забрана ћирилице у Хрватској 1941. г.
Још једном хвала господину Славиши на овом „warnu“ (ето, како да лично име напишемо исправно кад није „на почетку реченице“?), и хвала Звонку што нам је на ово скренуо пажњу. Овај пример недвосмислено показује две ствари:
- Да су лингвисти и самозвани систем администратори и модератори највеће штеточине и препрека да српски народ користи своје хиљадугодишње писмо – најсавршеније писмо и правопис на свету. Модератори и систем администратори по банкама, библиотекама, факултетима, државним надлештвима, министарствима, рачунским центрима, у Вуковој задужбини итд, углавном не знају да баратају писмом свог народа на рачунарима, па радије „разбијају огледало да не би видели своје право лице“.
- Да је у Србији најобесправљенији баш сам српски народ. Људска права важе само за националне мањине, али не и за српски народ. Ускраћивање права националним мањинама на коришћење њихових језика и писама је кажњиво по закону, док ускраћивање тог истог права српском народу није кажњиво! Баш овај пример Дачијиног форума то најбоље доказује! Даље, Светозар Чиплић није министар „за људска права“, што у себи већ садржи сва могућа људска права, него је он министар „за људска права и права националних мањина“! Тиме што је уз свеопшти израз „људска права“ посебно издвојен и израз „права националних мањина“ најбоље се види шта је уствари суштина „људских права“ – само права националних мањина, а ту Срби више немају шта да траже. Бар не у Србији.
Узгред, да обавестим министра Чиплића да је недавно на државној телевизији РТС његово презиме било написано као Циплић (ћирилицом!) Једноставно, људи у Србији су већ навикли да у свакодневном животу свог народа срећу само латинско писмо, па су оно затечено „Ciplic“ и на ћирилици једноставно – преписали!
Жељко Филиповић, члан
Удружења „Ћирилица Београд“.
Коментари |
|