НЕПИСМЕНА СРПСКА ДРЖАВА
Када се неки орган не користи, он закржља.
Кртица под земљом милионима година није
користила очи, па их више и нема. Колико
инжењера (о осталим грађанима да и не
говоримо) зна да без дигитрона, само са
оловком, израчуна квадратни корен из
неког броја? Вероватно једино још понеки
наставник у школама, због обавеза према
наставном програму. Свим осталим људима
дигитрон је „избио очи из главе“. Итд.
У комунистичкој Југославији, под будним
оком Ватикана, „атеисти“ католичке
вере су обезбедили да све писаће машине
буду само на латиници; да сви телепринтери
у пошти, по предузећима, у војсци, буду
само на латиници; да међу мобилним
телефонима не постоји ни један једини
примерак који би могао да писане поруке
шаље на српској ћирилици; да компјутери
могу да пишу само енглеским језиком,
јер је тиме обезбеђено изврдавање
ћирилице; да у банкама не можете наћи
ни један једини образац штампан ћириличним
словима; да не постоји ни један једини
банкомат са ћириличним словима; да у
цртаним филмовима за децу не постоји
ни једно једино ћирилично слово; да све
сликовнице за децу буду само на латиници;
да на играчкама за децу и у натписима
на одећи постоје само туђа слова. Итд.
Српска деца су својим рођењем и одрастањем
у таквом окружењу стекла уверење да је
латиница „њихово писмо“, а да је ћирилица
„остатак прошлости, непрактично,
неупотребљиво и превазиђено писмо“.
Када су та српска деца порасла, она су
сама наставила да избегавају писмо
свог народа и да туђе писмо сматрају за
своје. Атеисти католичке вере су могли
да одахну. Млади Срби су постали њихова
запрега и наставили да вуку њихова кола
– наставили да сами протерују писмо
свог народа!
Сл. 1: Министар за науку пристаје да „врска“!
Када су ти млади Срби касније постали
министри или друге важне личности у
државној управи, по „стеченом рефлексу“
нису ни примећивали да техника у њиховом
окружењу нема српска слова, или бар да
није припремљена за употребу у Србији
и за српски језик. Није им ништа сметало
што су у општењу са својим сународницима
морали да „врскају“ у недостатку слова
свог народа. Ево неколико примера из
државне управе у Србији који показују
како та некадашња српска деца која су
одрастала под будним оком Ватикана
уопште и не примећују недостатак слова
свога народа у данашњим техничким
средствима, па и не
знају за потребу да се техника прво
припреми за употребу у Србији и за српски
језик, па се тек онда користи! На слици
1 је порука електронском поштом министра
за науку СРЈ Драгана Домазета из 2002.
године упућена српским астрономима.
Ако је министар за науку овако
рачунарски неписмен, како ли су тек
писмени они који нису министри за науку,
а како ли тек они који уопште нису ни
министри!
Сл. 2: Из Народне канцеларије председника
Републике не могу да читају писмо свог
народа!
На сл. 2 приказан је одговор електронском
поштом Народне канцеларије председника
Републике Србије мени после мог Отвореног
писма свим државним и културним
институцијама о потреби обезбеђивања
компјутерских тастатура са српским
ћириличним словима за рачунаре намењене
школама по Србији. (Види на овом сајту
Удружења „Ћирилица“ Београд на наредним
страницама текст под насловом „Захтев
за снабдевањем српског тржишта
компјутерским тастатурама са српским
словима“…) Не само да пристају да
„врскају“ употребом компјутера
неприпремљеног за употребу у Србији
и за српски језик, него отворено
признају да не могу да читају текстове
на писму свог народа! А раде у државној
установи највишег ранга – Народној
канцеларији председника Републике
Србије! Овако данас раде млади Срби
одрасли под будним оком Ватикана. А они
више нису „ђаци“, они су сада постали
учитељи другима, а што је још горе, и
пресудитељи другима!
На сликама 3. и 4. приказани су случајеви
који показују катастрофалне последице
по писменост чак и људи са факултетском
дипломом зато што су одрастали уз технику
неприпремљену за употребу у Србији. Чак
и када пишу ћирилицом, они у мозгу имају
само туђе писмо, па ћирилицом пишу по
правилима туђег писма, а не свог! На
слици 3. је решење о порезу које је откуцао
систем администратор у Пореској
управи Ниш. То није „штампарска грешка“,
то је грешка у мозгу, у генима због
одрастања у окружењу непостојања слова
свог народа у техничким средствима у
држави Србији! То је стечени рефлекс!
То је последица одрастања под будним
оком Ватикана! Систем администратор
мора да има факултетску диплому, а и
старешина који руководи Пореском управом
мора да има факултетску диплому (нисам
рекао „факултетско знање“, него
факултетску диплому, јер то није исто!),
па опет промичу овакве ствари.
Сл. 3: Чак два пута: „Возда Карађорђа“
и „Возда Карадјордја“!
На слици 4. приказан је фискални рачун
писан ћирилицом, али са латиницом у
мозгу и генима онога који је седео за
компјутером! Тако „ћирилицом“ пишу
млади Срби којима је утеран страх у
кости ако „буду националисти“ и раде
оно што раде и сви људи на свету,
једноставно – пишу писмом свог народа!
Пилеца леђа, пилеци зелудац! Тако раде
„прави Европљани“, а не као „они
простаци Срби“!
Сл. 4: „Пилеца леђа“ и „Пилеци зелудац“!
На ћирилици!
Ето, то су последице ватиканске подвале
о „двоазбучју као богатству“, које је
на целом свету наметнуто једино Србима.
Тој подвали су се здушно придружили и
лингвисти у Србији, као и неки политичари,
тако да нам ни људи са факултетским
дипломама нису у стању да сувисло писмено
опште са својим сународницима, јер им
је вишедеценијским смишљеним онемогућавањем
да у свом свакодневном животу срећу и
користе писмо свог народа створен
стечени рефлекс који им је избио из
главе њихово хиљадугодишње писмо,
најсавршеније писмо на свету, писмо по
коме нам цео свет гледа у леђа. Данас
овакви Срби – ментални инвалиди –
покушавају да сами себе теше причом да
„цео свет пише латиницом, а ми бисмо“…
Незнање је слаба утеха! Русија, Кина,
Индија, цела југозападна Азија (осим
Вијетнама), 800 милиона муслимана су више
од половине светског становништва и не
пишу латиницом! Како ти ментални
инвалиди мисле да 40% светског становништва
представља – „цео свет“? Они не само
да не знају да пишу, они не знају ни да
броје!
Даље, у тражењу утехе, ти инвалиди и
понављачи покушавају да своје незнање
па и неписменост прикажу као врлину,
па нам се ругају: „Нећемо ваљда због
ћирилице да се вратимо у средњи век“!
Неписмена Албанија се тек 1913. г. определила
за латиницу. Да ли је тиме престала да
буде оно што је одувек била –
најнеразвијенија и најсиромашнија
земља у Европи? Румуни су од почетка
своје писмености до 1860. г. писали
ћирилицом. Да ли су преласком на латиницу
1860. г. постали мање Румуни – неразвијени
и сиромашни? Да ли им је преласком на
латиницу „порасла плата“ и „повећана
порција“? Јапанци не пишу латиницом,
него својим средњевековним писмом. Да
ли су се они задржавањем свог средњевековног
писма „вратили у средњи век“?
Жељко Филиповић из Ниша.
| Коментари |
|
