У ПРЕДИЗБОРНОЈ КАМАПАЊИ Н Е М А С Р Б А Ипак, најгрлатија и најприсутнија је (не само преко своје „Правде“) она коју чине дисиденти некада славне странке, којом су руководили, али променише ћурак, и сад су прави Европејци, меркајући са ким ће да поделе власт, мада би највише волели да буду сами! Прогласише се и за највећу и победничку странку, непрестано тражећи изборе, толико су нестрпљиви, да чак и националне мањине обигравају, обећавајући им да ће постати – већине! И док код њих одлазе, дотле Србима на КиМ-у поручују „Ми смо са вама!“, а да нема Бориса Малогурског из Суботице, који организује одлазак бројних Српчића да обиђу своје косовске вршњаке, била би то само једна у низу вербалних дрскости тих нових Европљана. Само треба знати све то код нас, није од јуче. Ко је мало завирио у нашу прошлост (наравно, тајно, да не испадне ретроградан!), зна да су код нас избори били увек мали грађански ратови, у којима су највише страдали волови, који су окрећући се на ражњу, обећевали сигурнији успех. Тада је у Србији излазило и по 200 листова, у којима се све и свашта „откривало“ код противника, највише утаје, крађе и љубавни живот, чак и код фамилијарних људи! Било је и музике, са свих страна се орила песма и свирка! „Свирајте и појте, бре, фираони, иначе ћу сег све да посечем, и заједно са ови волови да окрећем!“ Дакле, озбиљна ствар, да би се све то после избора слегло, али не и умирило. Јер тек тад настаје борба, али у Народној скупштини, почев од верификације мандата, преко избора председништва, владе и осталог, што је устав прописивао, уз честе п о ј е д и н а ч н е интерпелација (а сад се тражи 50 потписника!), које би дрмале, па и обарале фотеље… Једном речи, прави парламенат, у ком се сваки час претрчавало из једног у други клуб, којих је могло бити и више у оквиру једне странке! Плате нису постојале, већ дијурне по 15 динара дневно, због чега су и заседања трајала дуже, а спавало се и по неколико у некој собичичици, да би се што више пара од дијурни однело у своје село! Другим речима, права серија, и то не шпанска! Ипак се нешто мислимо, како би било да помогнемо људима да лакше дођу до власти и свег оног што она значи и доноси. Па да пробамо, наравно не у књигама, белим и жутим, већ укратко, по тачкама. Дакле, ко хоће да има гарантовано успешну кампању, има да се свечано закуне, пред сваким збором или појавом на ТВ, да ће ако им буде народним поверењем дата власт: Најпре, Скупштина има свечано да се одрекне оне срамне резолуције по којој је одлучено да се сопствени српски народ прогласи за злочинце! Затим, организоваће одласке Срба и Српкиња из свих крајева Србије, сваке недеље, у обиласку Срба на КиМ- у, да и једни и други осете да још има Срба који се помажу и узајамно соколе, да издрже обести читавог света што се окомио на нас, само зато што смо Срби! 1. Поштоваће Устав као највиши земаљски законодавни акт, а то значи: – Председник државе има да се смести у оквир уставом предвиђеним, који му забрањује било какву другу јавну функцију, па, дакле, и председништво странке којој припада. – Његов Кабинет се укида, са свим силним саветницима и службама. – Председниково стално седиште је у Београду, и само у изузетним случајевима путоваће светом, која путовања, иначе, спадају у дужност премијеру и његовим министрима у зависности од потреба. – Такође се укида и тзв. Народна канцеларија са својим филијалама широм земље, које у пракси представљају интимне експозитуре владајуће ДС. – Испитаће се сви уговори и обавезе које је до сада председник државе неовлашћено потписао, које право припада премијеру и односним министрима, који те и такве уговоре подносе Народној Скупштини на верификацију, да би их тек потом оверио председник државе својим потписом. Све обавезе и уговори који нису реченим уставним прописима учињене, прогласиће се ништавним. – Пошто Скупштина изабере премијера (кога према резултатима избора, предлаже председник државе) и потврди његову листу министара, који заједно чине владу Републике Србије, сви они заједно и појединачно одговорни су за свој рад, једино Народној скупштини, којој претходно подносе на одобрење свој план и програм, која преко својих одбора контролише рад владе. Као што је претходно предочила Скупштини свој план и програм, тако Скупштину извештава о извршењу плана и програма. – Скупштина мора бити упозната, одобравајући или одбацујући, са намераваном спољном и унутрашњом политиком владе, која о свакој промени условљеној спољним или унутрашњим факторима, извештава Скупштину и тражи њену сагласност. – Влада није страначки орган, већ Скупштински, а преко ње и целог народа. 2. Кад резултатима избора добије власт, влада се обавезује да ће у најкраћем року поднети Скупштини нов изборни закон, који ће бити заснован на тзв. већинском систему, што омогућава да народ непосредно, у сваком изборном округу, изабере свог представика (народног посланика). Гласаће се за посланика, а не за странку, свеједно што ће он припадати или не некој странци. 3. Пошто се нов изборни закон усвоји, влада ће распустити скупштину и расписати нове изборе по новом изборном закону. Тако изабрана Народна скупштина, по стварној и непосредној вољи народној, имаће у задатак да бира председника државе. Како Устав прописује да се председник бира општим гласањем, нужно је да влада предложи новоизабраној Скупштини измену Устава у том смислу. 4. У оквиру тих промена Устава, у њега треба унети и оне установе, које су традиција у нашем народу, и по Уставима из 1888. одн. 1903, а то су, у судству: првостепени, апелациони и касациони судови; у финансијској струци увођењем Главне контроле, са месним испоставама, која у целини контролише одлив средстстава из Буџета, изласаног од стране Скупштине, за сваку буџетску годину. Другим речима, сви издаци који нису предвиђени изгласаним Буџетом, неће бити одобрени и учиниоци њихови сносиће законску одговорност. Тиме ће се спречити увећање администрације и управа земље, уопште. 5. Укинуће се све агенције, службе, канцеларије, дирекције, управе… са свакојаким насловима, које су служиле за запошљавање страначких кадрова, и сви ће њихови „послови“, бити пребачени односним министарствима, чиме ће се остварити огромна буџетска уштеда. Укинуће се и места тзв. економских амбасадора у нашим страним представништвима; и уопште, претрешће се и установити стручна способност наше дипломатије. Појединачно. 6. Испитаће се најригорозније и најдетаљније све распродаје државне имовине, и резулататима истраге известити Скупштину, која ће све малверзације предати судству на даљу надлежност. Исто тако, ставиће се под дигиталну лупу сва лица из јавног сектора у погледу примања мита, процената и разних „поклона“, почев од демократске пљачке на Кипру. За ове послове ангажоваће се нека позната страна агенција, под председништвом наших економских стручњака, чистих руку. 7. Вратиће се војна обавеза свих грађана у служењу прописаног војног рока, а формација српске војске биће као пред рат са Турском 1912. 8. Влада ће преко свог министарства за саобраћај организовати и извршити реконструкцију железница. Железнице морају да имају приоритет, јер су електрифициране, и не зависе од увоза нафтиних деривата. С тим у вези, на магистралним железничким правцима, ригорозно ће се смањити превоз путника и роба, аутобусима и камионима. 9. Владино Министарство за спорт и омладину, организоваће добровољне радне акције омладине током лета, на регулацији слива Мораве, који мора бити и државна брига, с обзиром на честе поплаве и одношења читавих поља зиратне земље у Дунав, као и стварања могућности, кроз регулацију Мораве, подизање бар 3 хидроцентрала, као и превоза расутог терета њеним током. 10. Брига за обнову опустелих житоносних поља и сеоске популације, биће приоритетни задатак Владиног Министарства за пољопривреду 11. Образовање на свим нивоима биће бесплатно. Ћирилица је једино писмо српског језика. Реформе школства морају бити подређене нашим државним потребама. Треба имати на уму да је наше високошколство дало свету хиљаде и хиљаде спремних стручњака, што је најбољи доказ ваљаности нашег ранијег образовног система. Неговање културне баштине српског народа, помоћи ће обнову српског националног духа 12. Прихватамо став немачке канцеларке, Меркеле, да је концепт мутлтиетничких и мултикултуралних држава и земаља, пропао. Носилац државног суверенитета наше земље је, дакле, српски народ. И као што Немачка тражи знање немачког језика за добијање личних исправа и запослења, тако ће и Србија усвојити и увести такво опредељење са свим последицама. Поштовање и живот националних мањина биће засновано на реципроцитету. Не сме се дозволити да српски народ у расејању нестаје и нестане, а да се националне мањине код нас умножавају, уживајући веће повластице него српски народ у својој земљи. 13. Православна црква је самостална и независна од државе. Али, мора се настојати да она као вековна установа српског народа, чини све што је у њеној моћи да буди српски дух и веру код српске омладине и осталих. 14. Здравствено осигурање мора обезбедити комплетну здравствену заштиту народа. Тзв. тржишна привреда не може имати своје упориште и у здравству, које је саставни део виталности сваког, па и нашег народа. 15. Напоредо (ако се мора) са либералним капитализмом, уводи се и задружна и државна својина и капитал. Конкуренција домаћих производа од домаћих произвођача имаће разумну меру, како се не би ништа производило што нама и извозу није потребно. У погледу страних инвестиција апсолутну предност имаће наши људи у расејању. У том смислу Владино министарство за дијаспору биће једно од најјачих и најприсутнијих у нашој привредној обнови. 16. Народна Банка имаће своје експозитуре по целој земљи и настојаће да буде ближа нашем народу, од било које стране. Размотриће се зашто је и како је дошло до укидања домаћег банкарства, кад је оно било ликвидно, поготову Београдска банка………….. Доста је и ово, па да Србија угледа плави хоризонт своје обнове и свог развоја! Зар не? Дабоме да је доста, али сумњамо да има било ког политичара да би ово прихватио и прокламовао као свој програм, већ и зато што се нико од њих не бави Српством – делом, ни јавно, ни тајно! Њима је лакше да замајавају народ лажима, што су и до сада радили. Ту је проблем. Осталисмо без Срба, не само способних и поштених, већ ако их и има, они не желе да се мешају са овим политичким антинационалним профитерима… Слободан Турлаков
Ушли смо у ковитлац онога што се зове предизборна кампања, праве се коалиције, па и оне Фолош (Руси кад истичу неког као великог олоша, додају слово –Ф), има их који обећавају подизање Србије на ноге, има их који ништа не обећавају само траже поверење, има их који чекају право време, па се затворили у своја седишта као у непробојне тврђаве, и осматрају, уз повремене симпозијуме Гл. одбора, има, богме, и оних који прете и опомињу „пучанство“ – „ако не гласате за нас и наш једино исправни пут…Србија ће…“, неки трче код националних мањина, грле се и љубе, обећавају им још бољи статус, мада је тај статус већ одавно пробио и врх европских стандарда! Куд ћете више, кад и министри просвете и правде и дијаспоре, и главни тужилац за ратне злочине, и шеф полиције, па и шеф државе и председница „парламента“, као и њен генерални секретар, врховно судство… не припадају српском, већ туђем народу…
