Подаци:

  • Др. Ивана Рибара 115/б
  • 11070 Београд,Србија
  • 063/234-814 ; 063/384-020
  • info@cirilica-beograd.org
cirilica-logo/Ћирилица-заштитни знак

ne odrecimo se najsrpskijeg/не одрецимо се најсрпскијег

Слободан Турлаков: Проевропско туговање.

 

 

Проевропско туговање

 

Невероватно, колико они који хоће да говоре у име Срба, не желе или не могу да поштују наше духовно биће, његове навике и његове обичаје!

Чак ни кад се усуде да обележе неки злочин над нама, они то чине  са већим обзиром према злочинцима; иначе садашњим носиоцима европских вредности,  него према нашем народу   страдалнику на најбестијалнији начин од вазда истих злочинаца.

Седамдесет година је прошло од  стравичног дана у Крагујевцу, када је немачки окупатор на стратиште извео и ђаке са њиховим професорима, уз остали недужни народ, који су купили где су стигли. По нама, Србима и српским обичајима, као и сваког другог дана, тако и о дану језивог јубилеја, крај хумки се стоји и пролази у муклој тишини. У Титово време ти и такви дани претварали су се у читава славља, уз обавезне „реситале“, којима су се величали  Он и Његова борба, као да су сви они који су побијени, редовно као недужни Срби, убијани као свесни борци за „срећнију будућност“ у оквиру социјалистичке, титовске Југославије.

На жалост, како онда, тако и сада (уз обавезни глумачки „реситал“, под насловом: „Кад невине душе одлазе“), без видног и искреног осећања жалости  и туге пред хумакама недужних жртава, међу којима је било и оних са непуних 12 година, које је председник Тадић, у свом свечаном  говору, помешао са осталим жртвама, иако је управо то аутентично  злочиначко  оргијање над недораслом децом, у највећој мери одјекнуло као бол и немерљиви злочин, који се уградио у незаборавне стихове Десанке Максимовић. Али и код ње, без помена српског имена, јер је то у слободној Титовој Југославији  било кажњиво светогрђе! (Уосталом и председник Тадић, српске страдалнике, често своди на „наш народ“, „наше сународнике“, па и „грађане Србије“, по навици и потреби  његове власти !)

Дакле, сматрамо потпуно непотребним и непримереним  било какав говор над тим вечним хумкама, у ком је председник Тадић често залазио у политикански амбијент,  заборављајући да је свој говор почео са „Поштоване породице жртава“, које су се све редом, у мислима, предале својим ближњим чије миле кости леже пред њима, и одвећ далеко од „поука“ које је из њих извукао председник Тадић, мада би за њега и  за обележавање 70 годишњице  20. окт. 1941, било боље да их није ни помињао, ни „користио“ у политичке и европске сврхе!

Тако би „прва поука“ била да је „Незаборав (свих жртава) јемство нашег националног и државног идентитета“, могла да опомене самог председника, да је његова демократска власт на све начине пропагирала заборав прошлости, и сваког националног осећања, што нас, по њима, вуче  у ретроградна и штетна стања, и удаљава  од јединог могућег нашег пута – пута у Европу!

Друга поука коју је извукао председник Тадић из ове свечаности,  јесте „порука мира и регионална стабилност“, јер иако је „Историјско наслеђе  српског народа тешко и трагично, наша опредељеност  да трагамо за искреним помирењем и формулама регионалне сарадње“ је непоколебљива и нужна! Ко зна где председник Тадић трага, али би по „српски народ и по његово тешко и трагично наслеђе“ било далеко  боље и судбински исправније, кад би се тог трагања латили они који су нам  нанели то и такво наслеђе! Што, наравно, њима не пада на памет! Ни њима, ни онима који их подржавају и храбре у њиховој нескривеној мржњи према нама! Коначно, председник Тадић нема права да у име Срба и Србије било коме прашта и  да Србима намеће заборав у име регионалне сарадње. Неко се од тог злочиначког олоша, мора већ једном освестити, а у том погледу незаобилазна  је и нужна делатност председникове владе! Кад је реч о реченом наслеђу, оно није „ликвидирано“ ни из Првог светског рата, ни из Другог, а ни из последњег грађанског, којим је раскомадана Титова Југославија, на штету српског народа, који и дање раскомадава члан владајуће колиције, онај Гитариста Калашњиковим!

            (И) Трећа порука нам указује да наше „историјско искуство показује да се слободарске традиције српског народа, тако херојски оживљене у пролеће и јесени 1941, најбоље потврђују у демократији  и владавини права“.

            Браво! Аферим! Свакако! Само, што не рече, где то?

            Био би већ ред да се и председник Тадић и његова власт отрезне и да признају овом народу:  Све оно што је урађено у Србији од 2000. године на овамо, нигде трага демократији и владавини права! Апсолутно – н и г д е!

            Ето, ја пишем овај текст, а сумњам да ће га неко објавити, да л ће га

с м е т и  објавити, толико је ова јадна земља натучена демократијом и владавиниом права!

            Коначно, и Ви, као председник Републике Србије, узурпирали сте председничка права, која немају ни једно упориште у Уставу 2006, напротив! И мада то сви знају, и у земљи и ван ње, нико ни реч, да Вас њом врати у законски колосек!

 

                                                                                              Слободан Турлаков

 

П.С.  Ипак, исувише ценим председника Тадића, да би у горњем тексту о његовом говору, убацио и једну чудовишно недостојну и произвољну  реченицу, срочену у европском и хашком духу, а коју је он изрекао на своју беду:

            „Морамо да имамо снаге да осудимо све оне који су у име нашег народа наносили зло другима“.

            Његош каже да нема зла у одбрани!  А то и у Библији пише.

            Цела наша историја протекла је у одбрани права нашег народа да  живи у миру и безбедно. Срби су вазда свима сметали, па, искрено речено,  и Тадићевој влади! Па би зато било поштено, да предсдедник Тадић своју горњу недостојну реченицу измени у овом смислу:

Морамо да имамо снаге да осудимо све оне који су у име српског народа, највише зла нанели управо том, српском, народу.

                                                                                       Сл. Т.

 

 

 
  

"Ћирилица" разно



 


Српски лингвисти

Српски лингвисти својим ћутањем су допринели да се нестајање ћирилице из јавног живота погрешно тумачи као слободна воља грађана.

Члан 10 Устава Србије

У Републици Србији у службеној употреби су српски језик и ћирилично писмо.
Службена употреба других језика и писама уређује се законом на основу Устава.

Један језик -
једно писмо

Суноврат ћирилице почиње двоазбучјем, а одговор:

Правило које влада у целој Европи: Један језик - једно писмо

Контакт

За све акције, идеје и предлоге које имате
у циљу да се прошири фронт одбране Ћирилице,
контактирајте нас кликом на КОНТАКТ
xml_get_current_column_number() = 10
xml_get_current_byte_index() = 1176